ALI MI NE SUDI

Postoje dani bez mirisa
i igre leptira u kosi;
dani bez latica na usnama i telu;
dani glasova ledenih,
očiju pogleda praznog.

Dani bez belih oblaka,
u  kojima leziš opijena nežnošću,
a znaš da zalud čekaš,
tu igru, leptira u kosi.

Postoje dani sa raskršćima,
u kojima ti u leđa duvaju vetrovi,
grubosti puni.
Dani, sa ugušenim rečima,
tugom, besom i bolom,
kada sve lepo, ružno se primi.

Postoje dani
gde čak ni lepa misao ne postoji,
a srce mi se od pogleda,
goreg od praznog skameni.

Postoje ljudi sa većom
zapreminom unutrašnjeg bića.

Postoje dani kada se svaki glas
negativno shvati
i ’zalud reč moja,
okamenjena ne postojim.

Postoje dani sa kamenom na dlanu,
dani kad se glumi.

Dani u kojima se ljudima vrednuje
ko je više otuđen
i manje se srcem poklanja
i takvi oreol nose,
a drugi,
kao šugavi stoje po strani.

Dani kad duša
oštrim peskom zamiriše,
kad se sve pobaca
i na pogrešno mesto stavi.
Dani, u kojima ti šibaju lice,
sa milion ružnih stvari,
bolno te grebu i teraju da ćutiš.

Postoji vapaj za danima
kada sam ti bila žeđ,
a ne suša.

Nauči me dušo,
što unutar ovog bića živiš,
da očvrsnem i ogrubim,
da budem gruba i divlja,
kao drugi ljudi,
ali mi posle toga ne sudi,
ako budem na pogrešnoj strani.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

19.02.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: