GRAM VREMENA

Davno sećanja dišu
na mirise…
Žuto i toplo,
blago i dobro,
ružičasto i nežno.
Sve je to bilo gram vremena.

Davno sećanja dišu,
mekom opnom talasa,
premalo grama vremena.

Probudiše me jednog dana.
Kažu:
“Vreme se ne meri gramima.”
Nisam ih najbolje razumela…
Da opipam ja,
ipak ,
tu vašu sekundu?
Znala sam da me lažu.
Evo,
kičma mi se iskrivila,
posle toliko tona vremena.

Ipak, bolela je istina,
više onako ne dišu sećanja.

U tom miligramu vremena
prestali su da pucaju blistavi vidici,
gušile su se planine
i sve je imalo
težak i opor,
ukus,
miris i sluh.
Izbledele su bezbrižne boje…

Kažu,
takve je boje
i tako smrdi istina,
posle viška  kilograma,
sivog, smrdljivog vremena.

Kažu,
muškog  je roda ona istina.
VEK.

Dok upijam okom sve oko sebe,
prepoznajem svetlucave iskre što mame…
Pa idem dalje hrabro,
bez one opne talasa
premalo grama vremena.

Znam,
ona muška istina,
ima ruke i noge i srce.
A gde je ruka,
tu je i rukav.
A gde je rukav tu
uvek istrči poneki As.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

24.02.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: