JA SAM IM SE SMEJALA

Sinoć sam šetala po dnu mora,
jutros sam plivala u Zemlji.

Sinoć sam se ljuljala na lusteru,
jutros sam menjala sijalicu na ljuljašci.

Sinoć sam hodala po zidu,
jutros sam lepila tapete po podu.

Sinoć sam pričala sa mrtvima,
jutros sam ćutala pred  živima…

Ljudi su me gledali,
ljudi su se čudili,
ljudi su mi pričali
da postoji granica…
Ja sam im se smejala.

Ja sam šetala po dnu mora,
ljuljala se na lusteru,
hodala po zidu,
razgovarala sa mrtvima.
Ljudi su me gledali,
ljudi su se čudili,
ljudi su mi pričali
da postoji granica…
A ja…
Ja sam im se smejala.

 

Jelena Stojković-Mirić

15.02.2007.

(Pesma obljavljena u zborniku „Rudnička vrela“ 2008.)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: