PLUS BESKONAČNO

Bila je divlja, kao vetar, kao korov.
Kada je htela, znala je sve ili nije znala ništa.
Jedino što nije znala,
ni kad je htela, to je da peva .
Kada bi zapevala pred nekim,
to je ukazivalo na potpuno poverenje,
krajnju otvorenost
i služilo je prisutnoj osobi na čast.
Taj neko bi to, morao sam dokučiti,
zato je ona o tome ćutala.
U školi je učila o svemu i svačemu,
i uspevala sve da shvati,
sem izraza – plus  beskonačno.
Nije razumela ni dvolične, ni trolične …
stolične,
poltrone, zlobne i licemerne spodobe,
koje se nisu javljale toliko u knjigama,
koliko među redovima klupa
i još više života.
Učeći iz snova i iz stvarnosti,
filtrirajući sve kroz sebe,
dobijala je iskristalisane poente…
One su sa sobom nosile tugu, ožiljke, setu,
poneke ravnodušnost, otupelost,  razočarenje, bol,
ali i sreću i elan i sve ostalo,
što jedan život sobom nosi.

Bila je divlja kao vetar, kao korov.
Udubljivala se u knjige,
listala po stranicama života,
ali nigde nije pronašla ključ
– kako da otvori srce i postane pitoma kad zaželi.
Još uvek nije shvatala izraz plus beskonačno;
nije naučila da peva i piše
ali znala je mnogo toga da stvori,
a u sve to,
duboko je unosila svoju misao i srce,
čak i u svakodnevne stvari.
Činilo se da ima viška materijala.
Već je bila u tridesetim, kada je srela onu dušu,
koja ju je preporodila, preobrazila i pokazala,
kako biseri niču dok čovek ne skriva svoja topla osećanja.
Zadržala je malo svoje divljine, malo vetra i korova.
Da nije to učinila, više to ne bi bila ona,
već isklesani mermer i glina oblikovana,
po tuđoj želji i potrebi.
No, osećanja su je učinila više njim, nego njom.
Kad se prepuste bez straha, bez zebnje,
duše se prelivaju.
Godine su prolazile.

Padale su kiše, duvali vetrovi,
igrali se zraci Sunca,
lepršale pahulje…
Plus  beskonačno nije našla u školi,
niti među knjigama,
niti među stranicama života, niti u svom mozgu
– već ga je pronašla i shvatila u svom srcu.

Nije naučila da peva, ali je naučila da piše:
“Ne ispuštaj me sad dok ti pevam i pišem.
Ne ispuštaj me sada, kada sam konačno shvatila izraz,
plus beskonačno.”

 

Jelena Stojković-Mirić

7.02.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: