SREBRNASTO PAPERJE

Kad te staze novog dana odvode,
ti, ponesi me
kao srebrnast prah,
kao reljef na svojoj koži.

Ponesi me
kao nečujni treptaj na usnama,
kao smešak ili osmeh.

Ponesi me
kao zbirku misli
u uhu kao zvuk
dok odzvanjam kroz dan i noć.

Ponesi me
kao nežnu notu
koja leprša oko tvog bića.
Nosi me u duši
kao prozračnu senku
kao otisak ili ožiljak
na tvojoj koži.

Ponesi me u očima,
kao nejasan obris malene siluete,
kao miris i dah.
Na rukama laganog povetarca
neću ti biti teška.

Ja sam samo srebrnasto paperje.

 

 

autorka crteža, pesme: Jelena Stojković-Mirić

2.o2.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: