TMURNI PROBOJ KROZ MAGLU

U ritmu sivog srca sporo otkucava sat.
Zaleđena reka i usporen krvotok.

Rasturen um,
jesmo li toga svesni?

Kako kontrolisati misli,
kako ih ubrzati?
Večnost tako sporo odmiče.

Raskorak misli i vremena:
budi se nespokojstvo,
progovara nemir,
oglašava se sumnja.

Zaleđena reka i usporen krvotok.
Pučina zemlje.
Glasna tišina.

Odjek zvona u daljini
i tmurni proboj kroz maglu.
Ne prepoznajem,
ni vreme ni mesto,
odakle dopire taj zvuk.
Nije potrebno,
slutim.

Tmurni proboj kroz maglu.

Zvonik joj kuca na sivo srce.
Ona neće otvoriti.

Kosmos ne postoji,
tamo smo poslali naše duše.
Hoće li se sresti
i ne razumevati kao ovde?
Zvezde ne postoje,
to duša opipava naš puls.

Naše su misli uspavane.
Čekamo da se rasane
i izmirimo suprotne.

Zaleđena reka i usporen krvotok.
U  ritmu sivog srca sporo otkucava sat.
Pučina zemlje.
Glasna tišina.

Jesmo li svetlost u tami atmosfere?
Jesmo li riznica dobrote,
u oskudici tog blaga?

 

 

Jelena Stojković-Mirić

16.02.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: