BETONSKA KOŠNICA

Sedim u jednoj od milion
uredno sređenih urbanih košnica.
Solim oči staklenom bojom
i dugo se osvrćem za oblacima belim,
onim što stalno,
o, stalno putuju.

Nema ovde ni narcisa,
ni kapljice meda.

Pričaše mi,
da  je čovek čvršći od čelika.
A da li je od oblaka,
onih što stalno,
o, stalno putuju?
Znaš li bar ti đurđevče?
Možda tvoje zelene ćelije
opijene večernjom rosom
razmišljaju trezvenije.

Dok u oku nosih sliku
raskošnog drveća,
u veseloj igri sa pticama,
vratih se ovde
gde ono jeca,
okovano bukom,
betonom i gvožđem.

Vratih se ovde,
groblju drveća.
Ukrasih ga svojim slanim perlama,
a i smejem se u isto vreme.
A gde to ima?
Znaš li bar ti đurđevče?
Možda tvoje zelene ćelije
opijene večernjom rosom
razmišljaju trezvenije.

Bogat je oblak,
najbogatiji,
onaj što stalno,
o stalno putuje.
Bogata sam i ja.
Imam par kilometara ovog mastila,
par ari ove hartije.
Al’ nemam ni jedan
seoski puteljak neba,
Bogati oblače.

Sedim u jednoj od milion
uredno sređenih urbanih košnica.
Dugo se osvrćem
za oblakom belim,
onim sto stalno,
o stalno putuje.

Nema ovde ni narcisa,
ni kapljice meda.
Nemam ni jedan seoski  puteljak neba,
moj oblače.
Ti, što stalno,
o, stalno putuješ.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

1.03.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: