NA ŠIROKOM PUTU ČEKANJA

Istrčah
na široki put čekanja,
htedoh
snove da nam spojim.

Sačekaše me ćerke oblaka.
Koža mi posta porozna,
upih svaki decilitar
ledenih oblaka.

Na širokom putu čekanja,
ponesena srećom,
ne osetih,
ledenice
kako me probadaju.

Javio si se
posle trista šezdeset pet godina.
Rekoh samo:
Kiša me ubila!

Prećutah.
Na širokom putu čekanja,
u trenu zagrljaja,
zaplakah od sreće,
u snovima.

Prećutah.
Te su me suze oživele
i nisam sasvim umrla.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

3.03.2007.

Advertisements

4 komentara (+dodajte svoj?)

  1. shunjalica
    sep 01, 2010 @ 03:19:54

    “Prećutah…
    Te su me suze oživele
    i nisam sasvim umrla.“

    divno! 🙂

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: