NEMOJ REĆI

Zaboravljaš da sam iskrena.
Razumem da ne razumeš,
ponekad ni sama ne razumem.

Vređa me što znaš ili ne znaš
koliko lomim dušu,
koliko nisam sposobna da kažem.
Nisam neki teoretičar i dokazivač.
Aksiome se i ne dokazuju.

Misliš da nisam svesna?
Misliš da ne znam,
koji me vazduh lečio?

Ne veruješ…

Dok se ne osvestim,
primi ovu ljubav do dna
u svim mojim kratkotrajnim pojavama.
I nemoj lako planuti
ti si mi ljubavnik.
I nemoj reći, briga me
ti si mi brat.
I nemoj reći, ne znaš ti
ti si mi prijatelj.
I nemoj reći, neću da slušam
pričaću sama sa sobom.
I pusti me da dišem tvoj dah.
I pusti me da slušam tvoj glas.
I misliš li, ne boli,
to što se sam ne javljaš?
I pusti me da kažem hvala
za osećaj topline;
za to što me otvori;
za to što mi oči oboji
mesečevim sjajem.
I pusti me da dišem tvoj dah.

I molim te shvati.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

27.02.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: