NEŠTO KAO VAZDUH

Ima nešto…
reč tu ne znam
ili imena ne mogu da joj se setim.

Dok mirno spavaš
na obali mojoj,
zapljuskuju te misli moje…
i reklo bi se samo ništa,
al’ ima nešto,
reč neka…
Imena ne mogu da joj se setim.

Ima nešto…
U osećaju da si kraj mene,
u zvucima kojima zraciš sobu,
u čudnom sjaju oka,
u dečjem smešku na zrelom licu.

Ima nešto…
reć tu ne znam
ili imena ne mogu da joj se setim.
U pogledu.
Mirisu.
Dahu.
U dodiru.
Rečima.
U sjaju kože.
Ukusu usana.

Ima nešto…
reč tu ne znam
ili imena ne mogu da joj se setim.
Bezimeni osećaj.
Neuhvatljiv.
Nedodirljiv.
Neopisiv.

Zalud sve reči
ovoga sveta
traćim po papiru.

Ima nešto.
Nešto kao vazduh.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

5.03.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: