ZNAM TI NEGDE POSTOJIŠ

Znam, ti negde postojiš, kao rosa ili mlečni oblak ,
iznad šuma u prohladnom prolećnom jutru;
kao sneno Sunce ili odsjaj bistre vode, veseo, raspevan,
obojen igrom veselih pokreta.

Znam, ti negde postojiš,
kao svilenkast dodir trave ili trag zvezde padalice;
kao lepota jesenjeg dana ili nežnost snežnih kristala,
kroz koje se propinje sjaj Meseca i uličnih lampiona.
Znam, negde postojiš, kao topli pogled i kao moja čežnja.
Možda smo se već sreli?

Ti,  živote na čvrstom tlu
koje se nije rasprslo osuđeno prostorom rođenja.
Ti,  harmonijo, sa izvesnim sutra.
Ti, koji ne moraš sakupljati rasprsle komadiće.
Dočekujem praskozorja , gledajući kroz prozor
ne bih li te ugledala.
Hoćeš li stići u kočijama ili?

(Baš sam smešna.)

Ali, znam da ćemo se sresti.

 

 

 

Jelena Stojković-Mirić

9.03.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: