IMALA SAM

Imala sam zemlju,
livade i pašnjake
i  jednu stenu na njima,
to beše,

moje srce od kamena,

ti ga pretvori u belog labuda.

Od tada nesputano hodaš
po toj zemlji veseloj,
praćen lepetom krila nežnosti.
Zašto si pucao u srce labuda?
Opustošio zemlju,
livade i pašnjake?
Ni cvrčci se ne čuju više,
a  ja,
zarastoh u korov,
proklinjući sebe
što izgubih srce od kamena.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

15.03.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: