KORALI SRCA

Probudio si se u neznanom gradu,
na postelji nečijih misli,
umivaš se nečijom dušom.
Peškir kao da kucka.
Probudio si se,
u koralima nečijeg srca.

Ponad tebe,
spuštaju se stalaktiti mirisa kafe,
a još je skuvao nisi.

Probudio si se,
kao slatkast ukus na nečijoj usni;
kao tanani plašt
kojim se neko ogrnuo.

Neko te ovog trena grli.
Neko ti tršavi kosu,
prelazi prstom preko cela,
nosa,
sve do brade.
Neko izučava
simetralu tvog lica.
Neko ti,
ovog trena,
spušta usne
na očni kapak,
nežno.

Neko…

Odnekud ti se učini,
osećaš,
dim cigarete
u tvom stanu,
bez nikotinskog prizvuka.

Popodne ćes piti čaj,
kraj prozora,
nehajno gledajući prolaznike.
Neko ce sedeti tik kraj tebe,
dodirnuće ti ruku.
Činiće ti se,
ali ti ćes samo odmahnuti njome.
Ceo dan,
sam ćeš sebi biti čudan
i ceo dan biće ti začinjen
čudnovatim osećajima.

Nećeš znati
da su to nevidljivi talasi molekula,
za koje jos nisu pronađeni pridevi,
dovoljno vredni i lepi,
da bi se mogli zagrliti s’ njima.

Probudio si se,
nisi sam,
a to ne znaš.

 

Jelena Stojković-Mirić

22.04.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: