MOSTIĆ

Neveseli čas
ne znam
odakle je došao.
Zašto sam tako tiha,
ozbiljnog lika?
Šetam stranicama
oslikanih duša
i  padam još više.
U meni mostić se ljulja:
Znam,
jednom će mi
neko
nešto
na lice
osmeh vratiti.

Klati se
na vetru mojih nemira
izvija
leluja
bori.
I znam
i ne znam
i znam
i ne znam.

Znam ne hodam
kao ona devojka od ugljena
i ne znam
zašto
nešto ovako bezvezno
zapisujem.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

18.04.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: