PROLEĆNA KOČIJA TUGE

Prolećna kočija tuge,
u njoj ponosno sedi
gospođa, Starim Polako.

Nežni, slani kristal
klizi niz bledo lice
topao
pa hladan
u sitan led se pretvori.
Mrznem.
Prosipam nataloženu setu.
(Rastvoriti je ne mogu,
koncentrisana je jako.)

Svakog proleća Ona stigne,
uzdahnem bolno
kad nam se pogledi sretnu:
Hoćeš li slomiti neki točak,
na putu negde izgubiti
zlobni, nadmoćni osmeh
gospođo, Starim Polako?

Možda me vetar odnese daleko.
Možda se razlijem u milijarde boja.
Možda me zaborav pojede brzo.

Kriv je saksofon što tužno svira…

Možda ne stignem voleti, darivati;
potomke rođenih videti.
Možda se u zvezdu
na tamnom svodu pretvorim.
Možda mi se malo plače
u društvu gospođe,
Prolaznost Stiže.

Kriv je saksofon što tužno svira…

Možda previše tuđih rana bolujem,
možda mi se osmeh ne vrati.
Možda se u beli oblak pretvorim.

Kriv je saksofon što tužno svira…

Možda ne stignem
tihim vatrometom izbaciti iz sebe
taloge lepog
i ne oprostim sebi neotslikane slike,
nenepisane pesme…
I ne oprostim sebi neizgovorene reči.
Možda ne stignem sve plesove otplesati,
uz jake note ludovati i pevati,
dovoljno se naradovati;
svo drveće poljubiti.

Kriv je saksofon što tužno svira…

Možda se plašim,
neću stići
svim voljenima,
dragima
reći koliko ih volim
i kakva sve čudesa u srcu za njih nosim.

Kriv je saksofon što tužno svira…

Možda nikada snegove
neću opet videti,
pahulje dodirivati.
Možda ovoj zimi bez snega
to, ne oprostim.
Možda prestanem sanjati
u snovima i na javi.

Kriv je saksofon što tužno svira…

Možda ne stignem,
u vremenu izgubljenim licima
ponovo se javiti;
dovoljno se smejati.
Možda stazama željenim
gradovima, dragim, voljenim,
nikada neću hoditi.
Možda se u list kestena pretvorim.

Kriv je saksofon što tužno svira…

Možda ne stignem
naučiti belog konja jahati;
opet se blesavo i prvi put klizati,
padovima smejati,
piruete nespretne izvoditi,
u društvu moje dve zvezdice sjajne
kao prošle zime.

Kriv je saksofon što tužno svira…

Prolećna kočija tuge
u njoj ponosno sedi,
gospođa Starim Polako.

Prosipam nataloženu setu.
Kriv je saksofon što tužno svira.
Sa ove stranice lagano odlazim.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

19.03.2007

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: