RECI MI KAKO SI SINOĆ ZASPALA

Napravio si mozaik
od kamenčića kose
oblaka mirisa
sjaja osmeha
milosti dodira
i protkao ga blagim rečima:
Reci mi, kako si sinoć zaspala?
I utisnuo ga u moje grudi.

Gledala sam te opijena
nasmešena
kao maslačak lagana
raznežena.

I kuda sad sa tim mozaikom u grudima?

Vetar mi napravi tvoj lik
od zlatnog lišća.
Sunce, od igri senki.
Cveće, od sokova i latica.

I kuda sad sa tim likom u grudima?

Zvezde mi rekoše:
Idi, potraži ga među sazvežđima!
Vetar reče:
Među zvukovima i uzdasima.
Sirene rekoše:
Idi, potraži ga među uvalama i talasima!

Tražila sam te
u svim pesmama
pismima.
Tražila sam te
ispod svakog traga stopala.
Tražila sam te
u svim melodijama
srebrnastog paperja.

Nema te.

I kuda sad sa tim mozaikom u grudima?

Gledala sam te opijena
nasmešena
kao maslačak lagana
raznežena.

Ostavljam potragu.
Zvezdama.
Vetru.
Sirenama.

Odustajem.
Nosim mozaik u grudima.

Reci mi, kako si sinoć zaspala?

 

 

Jelena Stojković-Mirić

16.03.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: