SVEJEDNO ŠTO NISAM TU

Sve sam stranice pročitala,
okeane preplivala,
sva sam plavetnila preletela,
zelenila pregazila.

Idi, pokri se mojim bolom,
idi, pokri se mojom suzom
i saši košulju od moga glasa.

Probudiće te
ohlađena suza
na košulji
koži
i nećeš znati odakle se stvori.

Jastuk će biti slan,
zaboravih se osušiti
izlazeći iz okeana
i,  biće pun srebrnastog paperja,
zaboravih stresti
mesečinu sa sebe.
Po njemu će plivati
obrisi neba koja preleteh
i biće pun travki i granja.

Ćutaćeš,
svejedno što nisam tu
u osvit dana.

Sve sam stranice pročitala,
okeane preplivala,
sva sam plavetnila preletela,
zelenila pregazila.

Idi, pokri se mojim bolom,
idi, pokri se mojom suzom
i saši košulju od moga glasa.

Ćutaćeš,
svejedno što nisam tu
u osvit dana.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

23.03.2007

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: