ANATOMIJA DUŠE

Na suzu bačen grumen soli,
na grč mišića gaženje đonom,
na otekle kapke obloge ključale vode,
oprostim.

Oprostim,
al’ šta mi je činiti
sa onom pesnicom
što zaraslu kost boli
nanovo slomi.
Al’ šta mi je činiti
sa onim upozorenim noktom
što smerno krastu otkide,
šta mi je činiti
sa onim rukama što ostaše u vazduhu
bez zagrljaja anatomije duše.

Koagulacija životne tečnosti
na površini postoji,
bar to se uči u školi.

Ne bacaj, najlonske kese.
Ne bacaj, plastične flaše
u razjapljenu krvavu ranu.
Na bacaj ništa, što krv neće upiti,
ranu isprati.
Ne bacaj, oštro stenje.
Ne bacaj, baklje vatrom natopljene.
Ne bacaj, lopate biberne.
Ne sipaj, balone limunovog soka.
Ne igraj se,
nije ti moja rana
poligon učenja tajni kulinarstva.

Nema toga u udžbenicima prve pomoći
čovek sam nauči
da ne zabada ašov u tanko tlo;
da ne kuje eksere u u šper-ploču;
da ne baca pikado u živo meso;
da ne hoda po lancu rečenica
nepromućkanih u bočicama moždane mase.
Ne prodaju se u knjižarama
anatomije duša.

Oprostim onima
što mi razjapljenu ranu napraviše,
al’ kako sebi da oprostim
slepa sam
slepo biće provela kožom svojom.

Ne, nisam ja Anđeo
samo se ne igram kuvarice
nad šerpicama
nepoznatih anatomija
i oprezna sam,
veoma oprezna
nad poznatim.

Ako ne naučiš ništa zbog mene,
nauči molim te, za druge ljude.
Veruj mi, neće se
za gazu svi snaći sami.
Veruj mi, u svakom zjapi krvava rana.

 

Jelena Stojković-Mirić

8.08.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: