ČAROLIJA

Gledam te kako plavom olovkom
crtaš po zidovima
prepoznatljivoj teksturi papira
zastaješ zamišljen
prislanjaš je na usne
proučavaš
carstvo detalja
poprima li oblik
kakvog si ga za mene
kanio ostaviti.
Na stolu
savršene crvene ruže.
Prstom utiskuješ
zvezde u vazduhu
bosonog
da me ne probudiš
dok se rađa čarolija.
Nisam se htela oglasiti
ne volim kvariti
svečanost trenutka.
Krišom gledah
pokrete siluete
i pogled vlažan
kao da ćeš zaplakati
od pomisli na mene
dok se budem budila.
Osetih atome čarolije
nastajanja carstva.

Zapitaš li se ponekad
da li će mi srce zastati
kad otvorim oči?
Hoće li sav taj sjaj
probuditi u meni
ples il’ ukočenost
suzu il’ osmeh,
zapitaš li se?

 

 

Jelena Stojković-Mirić

27.06.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: