LET I

– Otvori šiber.

– Molim!? Šta ti je šiber?

– Krovni prozor.
– A što ne uđeš na ovaj ili na vrata?
– Ne zanovetaj, otvori.
– Kako da otvorim strancu u sred noći?
– Nisam stranac. I gde si molim te čuo da ptice na vrata uleću?
– Ne mogu da verujem, to si ti!?
– A ko bi lud leteo toliko noću, sem mene.
–  Što ti je perje takvo? Jedva sam te prepoznao.
– Da me ne ukradu druge ptice.
– Pa dobro da li si normalna, toliki put sama noću?
Šta da su te napali Nimbostratusi, Kumuloninbusi, Vetrovi, Gromovi…
– Mirna noć, vedro nebo… Ne paniči.
– Taman sam bio siguran da si dete, a ti postala ptica.
Koliko si vremena letela?
– Vremena!? Ptice ne nose sat!

– Znao sam da ćeš doći.
– Kako?
– Tako.
– Kako? Kako? Kako?
– Znao sam da će ono dete u tebi
što pravi zvezde u sebi,
doći
da pravi zvezde u meni. Znao sam!
Nećeš noćas odleteti?
– Neću, daleko je jesen.
– A što se nisi javila da krećeš?
– Da bi zvezde bile lepše, sjajnije.

Znaš…
– Reci…
– Prija mi tvoj cvrkut.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

15.06.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: