PESAK TIŠINE


Znam, dozivaš me
kroz jeku vremena
sa dna čaše.
Znam, dozivaš me
skriven noćnim velom
razbijaš se o stenje svojih misli.
Znam, dozivaš me
samoća ti na ramena sedne
obrazi od njenih šamara stanu da bride.
Znam, dozivaš me
kad jeza pođe putevima kože
prizvanih akvarela sećanja
i tražiš,
tražiš me
iza vrata, iza zavese, iza ormara
ispod jastuka, ispod tepiha.
Tražiš me u voćnjacima,
zaviriš u frižider
da nisam slučajno tamo
u neku tubu se uvukla i ćutim.
Zaustavljaš senke na ulicama
što nose sličan kačket kao ja.
Znam, dozivaš me
i tražiš parče dobroga u meni
i tražiš uzdah magličast
na prozorima tvog lica
želiš prstima crtati
po zamagljenim okvirima,
želiš glas da svira.

Nemam ja više
dušine sluzokože
ni grama
sve sam listiće njene
tebi darovala.

Komšinica se čudila zašto izvirujem iza vrata
kad su i psi umorno pali.
Službenica iz pošte
rekla je ljubaznim glasom:
Vaš telefon radi!!!

Otvarala sam sanduče
zatrpao me pesak tišine
još su mi puna usta
guštera što su mi preneli:
Ti nisi centar sveta!

Znam, dozivaš me
al’  ja te ne čujem najbolje
zaglušuje me
žamor guštera
i moj smeh.
Ne čujeeem
slabeeee su vezeeeee
naaaaaaa periferiji svetaaaaaaa.

Kvrc.
Kvrc.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

20.08.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: