EMBRION

Savijam se lagano u kuku, licem ka napred. Levom rukom skidam kačket jer šešira nemam dok desnu nogu povlačim nazad spuštajući telo. Desnom šakom zalepršam u vazduhu iznad glave. Okrećem dlan ka gore, elegantno, sa blago savijenim prstima, istovremeno celu ruku ravnjam sa linijom ramena.
Dobro veče, dame i gospodo,
hvala Vam na savetima oko spoznavanja spoznatog.  Znam da imam dvadeset prstiju, ali ako toliko brinete saslušaću ponovo.
Danas ste svi bili izuzetno pametni, načitani, obrazovani, nahranjeni od predjela psihologije, preko supice Tasmanije do deserta Astro-fizike.
Izvinjavam se što postojim, ovakva kakva sam i što imam telo sa viškom delova.
Na pogonskoj traci majke prirode omakla se strašna greška, te su mi ubacili mozak.
Nemam ja pojma šta je to, ali tako su mi rekli da mi se zove taj problematični deo i rekli su mi da se on nalazi u glavi – ni to nisam znala.
Hvala Vam današnji bližnji, savetodavci, dušebrižnici. Znam da ste se napatili i satrli od brige, baš zbog mene
dok ste mi razjašnjavali poznavanje nečega što poznajem.
Naravno da Vas shvatam, kako ne bih shvatila posle ovolike bušotine u glavi?
Šta kažete, na glavi raste kosa? Auuu ni to nisam znala. Baš lepo od Vas.
Ne, ne, meni se samo učinilo da dušebrižnošću oko mene, želite iskazati svoje  dogmatične stavove, no dobro, stavu se u zube ne gleda.

Naravno, ja sam embrion koji pojma nema šta ga čeka
sa nekom čudnom brojkom tridesetčetiri.
Evo me na svom mestu, u zadnjoj magarećoj klupi ili je možda bolje da sednem u ćošak ili da klečim na kukuruzu? Šta kažete, ni to ne bi bilo loše.
Tačno sam znala.
Ali šta ako embrion ima stav u ćošku ili bilo gde?

Laku noć dame i gospodo,
dušebrižnici,
falšeri,
drago mi je da spavate, sad mogu lagano krenuti na put.
Na put na koji Vi ne biste mogli, misleći da je za njega potrebno mnogo benzina.
Put : Gde bih noćas najradije prespavala? Prijao bi mi Iglo i par Eskima, oni bi bar pokušali da me razumeju ili me ne bi prekinuli u pola glasa. Ili da zanoćim u nekoj brvnari sa kaminom. Ja, vatra, stolica što se klati, ogrtač, notes i olovka koju povremeno stavljam na usne. Neko svirucka na klaviru ili gitari, može i balalajka, harfa… tiho, da mi ne remeti baletanke za ples po papiru.
Mogla bih i na nekoj terasi prespavati. Na njoj dušek i udica pogleda, zabačena duboko u nebesa među žute ribice, što imaju svetlucave reči. Možda ću prespavati na drvenom doku, umorna od brckanja nogu. Možda me neka veverica primi i nahrani žirovima. Bilo bi to zanimljivo iskustvo. Deluju mi krajnje pitomo i milo.

Vidite ona zlatna ribica gore u nebeskom okeanu bliža mi je nego Vi.

Izvinjavam se što postojim ovakva kakva sam u kompletu,
ne bih sebe menjala za drugu i zadržaću se na menjanju i nadogradnji onih delića sebe, za koje Ja smatram da se trebaju menjati i nadograđivati.
Izvinjavam se što sam malo poremećena, što sam pored svih ostalih stvari koje rade normalna deca volela da se nenormalno družim sa nenormalnim knjigama po mom nenormalnom izboru i što me je jedno vreme interesovalo nenormalno mnogo stvari kojima sam se nenormalno bavila i zato sam sad između ostalog ovako nenormalna , nakošena.
Malo mi je muka od današnjeg dana. Ja sam kriva, zaboravila sam da uzmem pilulu protiv povraćanja. Niko mi nije kriv što nisam osetila da će se ovaj dan u jednom momentu zaljuljati k’o brod na pučini, a na brodu sve sami gusari i gusarke, sabljari i sabljarke, badavani i badavanke.

A mogla bih da prespavam u nekoj patici, pokrivena njenim jezičkom. Nije loše.

Falšeri, odmah sam vas shvatila. Mrzelo me da slušam šuštanje, krčanje, zato sam kao pravi embrion od tridesetčetiri znaka, srnećim očima gledala, a u sebi otplovila na setno putovanje maštarije o starim pismima sa markicama. Pismima od papira, sa rukopisom u njima,  koje ne videh petnaest godina.
A ne, to je nemoguće – ja sam embrion. Ma kakvih petnaest godina.

Izvinjavam se što se drznuh da pričam onako svoja.
Kad se ponovo rodim, opet ću se roditi ovakva kakva sam. Sa jednom malenom izmenom.


Odlučila sam gde ću prespavati.
A gde? To nećete saznati jer za takva noćenja, treba imati nešto nefalširano, a to imaju samo neki nenormalni embrioni.
Polako.
Kad porastete i budete embrion, moći ćete i Vi.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

13.09.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: