KADA POSUMNJAM U

I

Postoji priča nikad nezapisana
o dvojici prijatelja
na peronu stanice velegrada
pred vratima istog autobusa
gde Visoki mladić velegrada
pita Mladića s juga: Kuda..?
Prvi susret, prvi posao, prvo putovanje u neznano im mesto.
Postoji priča nikad nezapisana
o divnom večnom prijateljstvu
začetom na peronu
čije stranice bivanja
ni najjači orkani protoka vremena
ne rastrgoše.
Priča o druženju četvoro dece dva prijatelja
o njihovim povicima radosti
kad im je Južni mladić
dozvolio da slikaju po zidovima starog stana.

Postoji priča nikad ne zapisana
o bdenju Visokog
nad zadnjim dahom Južnog mladića.
sa pridevom nerazdvojnog prijatelja
tek usput sa naznakom doktora.

„Zašto ne ideš sa nama..?“
– pitala je žena Niskog Južnjaka.
„Neka, volim sam otići gore, na brdo
ispričati se s mojim prijateljem.“
Postoji priča o prestanku čuđenja
otkuda sveže cveće i topao vosak
na humci gde je trava stavila par šnala
u svoje kose s cvetovima.

Postoji priča nikad nezapisana
o divnom večnom prijateljstvu
začetom na peronu velegrada.

II

Postoji priča nikad nezapisana
o devojci prelepog imena,
izbegloj iz Čehoslovačke
u džepu joj skrivena žuta traka
skinuta sa nadlaktice mlađanih godina.
Priča njenog otkrivanja
što je posle dvadesetak godina druženja
rekla Dobroj Prijateljici:
„Ja sam Jevrejka.“
„Pa šta, draga moja, zar to nešto menja…
što si krila…“
Postoji jeza u kostima
od shvatanja
koliko je tona straha u zavežljaju ponela na plećima.
Postoji suza koliko je vremena trebalo
da zarastu žute rupice s rukava.

Postoji priča o susretu Mladića
koji je zavoleo Izbeglu;
o ljubavi
i svijanju porodice pod svetlima velegrada.
Priča o porodici koja je devojčici u malom mestu kraj reke
poslala najlepšu lutku koju je ikada videla.
Larisa se Zvala.
Priča o radosti devojčice
kad ju je poštar zvao
predao paket širi od njenih ručica.

Postoji priča nikad nezapisana
o izbegloj devojci prelepog imena
čudnih zračenja
neobjašnjive blagosti
dobrote
u pokretu
u rečima.
O tome kako je u dubokoj starosti preminula
i tražila prah da joj prospu
tamo gde su prosuli prah njene Ljubavi,
na mestu gde su se upoznali
to im je bila poslednja želja.

Postoji priča nikad nezapisana
o zlatnim večnim voljenjima
čiji se zraci protegoše do ovog veka.

III

Kada posumnjam u okeane ljubavi i prijateljstva
setim se nikad nezapisanih priča
setim se čudnih slučajnosti.

Odrastanja u dvoru
Južnog Mladića i Dobre Prijateljice.
Setim se vrata tog dvora
na koja je zakucala dugokosa, zlatokosa Larisa;
u paketu većem od mašte
iznenada
čije je konopčiće pakovanja vezivala
Izbegla Devojka Prelepog imena,
majka Visokog mladića
sa perona.

Kada posumnjam u…
setim se
priča nikad nezapisanih
o divnom večnom prijateljstvu,
o zlatnim večnim voljenjima.

Setna i srećna
što sam ih
nikad nezapisane
životom čitala.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

11.09.2007.

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: