LINIJOM MOGU

Steže tmina
pada li kiša tamo
pada
još kako pada
kroz telefonske žice
i bez žica
tamo i ovde
jesam
složena od preteških listova
još samo linije izlaze
njima mogu život menjati
pomeriti
oživeti
mogu se igrati
još kako igrati
lepše boje složiti
mogu
još kako mogu
taloge težine sloj po sloj izvući
svesna da koren bola neću iščupati
izaćiću
još kako izaćiću

posteljicom radosti dečaka utopliti
blesaviti se
imitirati
on mene ja njega

izaćiću
još kako izaćiću
svesna da koren bola nikad do kraja neću iščupati
svako svoju brigu briga
reče mi neko
o, drago mi je
još kako mi je drago
nisam svako
pa nek me košta šta košta.

možeš ti i gore
gos’n novembar
al’ mislim da je bilo dosta
pusti me
da izađem iz ove želatinaste mase
za četiri dana šlepere kamenja izručiti
mnogo je
reci mi nešto lepo
reci mi negde je svanulo
beli se oblak nagnuo
negde se ljubav rodila
dečica vesela rumena zdrava.
izaćiću
još kako izaćiću.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

10.11.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: