PADAJU PLODOVI MOJIH ZABLUDA

Ne govori mi,
ne razumeš
nisi…
Ne govori mi
nešto
iza čega
ne možeš
volšebno kao ljudina stati
ne govori mi.

Osetim miris drveta i laka
zaboli me ključna kost od tumbanja
kosa mi negde zapne
izmedju ekserčića i žljebova.
Čupa.

U jesen padaju
plodovi mojih zabluda.

Pogrešim,
smer bacanja mednih strelica.
Pogresim,
pravac plivanja
napravim poveće talase
pogrešnim stilom
rascvetalog zamaha.
Zapnem o gromadu
nevidljivu
nepomičnu
nehajnu.
Pogrešim.

Ne govori mi,
ne razumeš
nisi…

Osećam miris drveta i laka
sedim u tvojoj zadnjoj fioci,
fioci pre zaborava.

 

Jelena Stojković-Mirić

25.09.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: