VISOKO (poklon priča)

Tražio sam , pogledom, galeba nad rekom…Od roga Velikog Ratnog Ostrva , peščanog Lida , zabacio sam preko Ušća, tog čudnog razdeljka grada, ka Adi Ciganliji i njenim imenjakinjama Medici, Huji…Zapucao sam do keja kod savskih blokova i onog na Dorćolu kod „25-tog Maja“…Do Zemuna i Radeckog…Gde sve nisam bio, koga sve nisam pitao ali ga nigde nisam sreo…Da se nije vinuo previsoko ? Da se nije izgubio pa sada ne zna put do kuće? Nemoguće! Ne postoji visina koju on ne može osvojiti a da se posle toga lagano ne prizemlji! Pretraživao sam svod nebili ga zatekao kako hvata vazdušne struje pod svoja krila da ga podignu visoko a, onda ih sklopii strelovito se zaleti u vodu da iznenadi neoprezne ribe…Na površini reke samo se ljuljuškaju krdzice (vrsta patke) i poneka smešno zaroni mlateći nožicama po vazduhu. Ipak zatekoh i neke galebove…Ugostili su ih čamci u marini koji su bili tu privezani i nerado mirovali. Među njima nije bilo mog galeba…Onog što samim vrhovima krila šara nebom mekim linijama…Što u letu oboji platno…Od PAPERJA oblaka načini Indijanca, drveni most , crkvu ili ga išara kao zebru…U njega utisne strofu ili tek nekoliko reči koje se presijavaju…Čas od tog oblaka načini sliku, čas ga opeva u pesmi… Nebo je, oduvek , bilo tvoj štafelaj, galebe, a reči najtanje četkice kojima daruješ biserni sjaj…Naći ću te ja galebe… Ja sam kriv ,nisam ti se dugo javio…
Sporo napredujući ruska putnička lađa ucrtava u vodi boru koju su iza nje širili talasi…Tako klizeći po svojoj magistrali mami poglede svojom dužinom i belom bojom… Vitka, gizdava i sva važna, vozila je svetsku gospodu koja su odmahivali šetacima sa jedne strane reke i posmatračima koji su se okupili kod Pobednikovih nogu sa druge kalimegdanske…Sva je pripadala reci i ova se kitila sa njom u svakoj luci gde bi pristala…Ali i brod je na svom pramcu imao ukras!
Tada sam ga ugledao! Stajao je kao da je on kapetan, kao da kormilari…Dočekivao je i ispraćao lađe! Time se moj galeb danas bavio! Da ga ljudi vide sa obe strane…On miri plitke i duboke, mutne i pitome vode …Ne ispuštaj svoje visine i dalje spajaj obale…SREĆAN TI ROĐENDAN GALEBE!

 

autor poklon priče: Stoja – Akademija
30. 09.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: