MISLI

Poznajem izvorište misli
i donekle tok,
znam im meandre
slapove
znam im talase, vrtloge
boje,
hrapavost grebeža,
trenje do usijanja
glatkost.

Znam im brzake
umorne isplive
u barice učmalosti,
zadremaju
tvrdim snom ne spavaju.

Znam im muku probijanja
kroz stenje,
poplave i suše
nanose i ispucalost
i mulj gde se zavuku u beznađu
i polegnu jajašca.

Znam im vrelinu
i ledenu jezu,
udarce čekica dok probijam led.

Al’ gde je njihovo ušće,
u čemu nađu utočište
i kuda jezde dalje?

Da li se osvrnu nekad
pitajuc’ sebe odakle smo potekle
Ili lutaju izgubljene
u ritama
oronule
stare,

i da li mogu ostariti?

Nose li papir u ruci
ja sam izgubljena misao, tražim početak?

Da li ona ima svoj DNK
može li se misao poroditi
dobiti na težini ili olakšati,
šta misao jede i pije,
ima li neku strukturu
koja se može naučno iscrtati?

Gde je to mesto gde se skupljaju sve misli
sa raznih izvorišta?
Da li naprave okean
nebo,
dugu il’ munje
il’ se zakače za neku zvezdu
il’ završe na velikoj deponiji?

Da li ona misao
topla
ume lečiti
i pronađe li korito kojim treba doploviti
onome kome je upućena?

 

 

Jelena Stojković-Mirić

25.12.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: