PISMA

Petnaest godina
umire miris tek pristiglog pisma,
nestrplivost iščekivanja poštara,
zadubljenost u lepotu umetničkog dela
okačenog u gornji desni ugao.
Umire zanesenost istraživanja
po plavičastom pečatu
nejednako utisnutom datumu slanja
umire dodir primanja
čežnja pre otvaranja.

Minut ćutanja.
Odajem poštu starim pismima
odajem poštu rukopisima.
Gorko saznanje,
znam samo kako moj izgleda.

Ritual čitanja
svečanost uzvraćanja,
običan lepak na poleđinskom trouglu.
Poslato.

Neko će ga otvoriti kroz par dana.

Petnaest godina
umire čar dešifrovanja nečitkih slova.

Unuci će me pitati:
Šta je pismo?
pronaćiće tu reč u zabitima svog življenja.
Objašnjavaću im šta je To,
šta je poštanska markica,
kao da su postojali pre hiljadu godina.
Ona će biti razbacana
po muzejima i antikvarijatima,
negdašnja obična pojava
postaće predmet retkosti,
ispitivanja,
svedok starog vremena.

Odlazim u knjižaru, poštu
kupujem par koverata, markica.
Dovijam se
kako sebe utešiti
posle sprovoda malenih pojedenih pravougaonika.

Uteha polovična
skoro nikakva
u njima nema tragova mastila
nema poštanskog putovanja.

Sanjaću otvorenih očiju
kako sa neba padaju
Pisma
malena
rukom ispisana
čuda
pojedena
vremenom
nevremena.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

23.11.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: