PLES (prsti kliziše…)

Prsti kliziše po bezobličnoj masi
njihala se
udisala moj dah.
Rađanje…
Izronilo je lice plesačice
pružila je ruke,
iako sam bila vazdušasta prozirna masa
otelotvorila me tek rođena.

Fizička prisutnost je optička varka.

Postojanje se ne podrazumeva,
možda se probudi oko za tebe prozračnu,
možda te izvaja neko, vazdušasta maso, kao ja,
govorila je plesačica.

Plešimo, ovaj razgovor potaje zamoran,
imamo jedna drugu.

Glineno-romantični ples ljubavi.

U odsustvu svih oblika svesnosti mog postojanja, prisustva,
terakota je bila svesna
da sam tu.

 

Jelena Stojković-Mirić

19.01.2008.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: