SRCE (KARDIOLOG)


Kardiolog je otišao na odmor ravnodušnosti do daljnjeg.
Pre odlaska zabranio je anesteziologu da se približi. Radio je na živo.
Oprao je ruke po navici (uzivao je u neradu), zapalio cigaretu, popio par kafica i otišao.
Hirurg ortopedije pritrčao je srcu, ali uvidevši da je to srce išlo srcem, slegnuo je ramenima. Pomoći nema.

Krhotine kapljica su se prestrojile. Optimistične su podigle bele zatavice pred pesimističnim, a pesimistične pred pustinjom.

Sanjar je prestao da sanja.

U kabinetu biologije, u tegli, stajalo je nešto što učenici nisu mogli prepoznati.
Čas je sadržaj bio veći, čas manji.
Povremeno bi u iz trave, vode, snega izbilo nešto crvenkasto.
Ni tada nisu mogli dešifrovati šta je to ili se pitati čije je.

“Sasvim nebitno”, mislila je krhotina, “kao da je jedno.”

Kardiolog se odmarao na nekoj plaži gledajući zanosne guze.
Nikada se nije setio onog srca pre odmora ravnodušnosti, a samim tim nije se mogao setiti da bi doza romantičnosti, doza očne tečnosti sa primesom, stalo mi je, mogla bar neke krhotine vremenom ublažiti.

Toga nema u knjigama kardiologije, uostalom, on se spremao da doktorira njegove genitalije.

 

 

Jelena Stojković-Mirić

27.11.2007.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: