GOVOR TEBI


Ostala sam da klešem našu siluetu
neka ostane takva za million godina
pripijena uz tebe
kose svijene na tvojim grudima
glasa nisam pustila, o tome,
a činilo se da sam krenula.

Reci reci neka teče
reci satu neka takće…
šta bih lepše mogla poželeti
želim još bora sa tobom dobiti
s’ tobom
neklasičnim
bleskastim
dugokosim
nasmejanim

ima li lepšeg zvuka od tvojih koraka
što slušam godinama
nikad ravnodušna

svesnost sreće
ponekad me strahom grebe
ruka tvoja, da mi sa dlana ne isklizne
jer šta bih onu jednu minutu bez tebe,
ti bez mene
(kakva je to rasprava bila,
zamišljenih sedih glava)

pokazao si mi da ljubav postoji, u vreme
kad bih pre poverovala je Zemlja
ravna ploča

potpis na papiru, to je ona glupa izmišljotina
kojim se dvoje stave u kavez
i misle fino
sad možemo da odrevenimo
al’ ne ide to tako

I to bi bilo to

govor tebi
koji znaš
dušu mi bojiti
pesmu okom, na njoj,  ispisati
razigrati

svaki pokušaj
rađanja
one najlepše pesme
tebi
čisto je gubljenje vremena

otišla sam da ti grejem san
i ostala sam da klešem našu siluetu
kraj reke
neka ostane takva za milion godina
trebaće mi taj znak da ne lutam,
a činilo se da sam krenula.

 

Jelena Stojković-Mirić

12.05.2008.

Advertisements

1 komentar (+dodajte svoj?)

  1. Anica
    nov 28, 2010 @ 00:20:45

    jedna od omiljenih…

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: