KNJIŽARA PROSVETA – GECA KON

Photobucket

U mom malenom mestu nije bilo knjižara, bila je stara biblioteka , sa drvenim podom sačinjenim od grubih dasaka, premazanih debelim namazom, neke crne masti čiji naziv ne pamtim. Pamtim da je smrdela i da sam zbog nje morala dobro otvoriti slikovnice , a kasnije i knjige (da slikovnice, bajke to mi je bibliotekar u početku jedino hteo dati jer nisam mogla ni da ga vidim dobro iza stola ako se ne bi propela na prstiće) i bukvalno nabiti nos u njih, da bi mogla osetiti njihov miris. Bibliotekar je bio poprilično nervozan i stalno je zveckao nekom sitninom u džepu. Mora da sam bila jako dosadno dete, koje nije ulivalo poverenje, što sam shvatila kada je počeo da mi ograničava broj knjiga i usput me je preslišavao, šta sam pročitala. Vremenom je shvatio da ne šetam knjige od biblioteke do kuće i obrnuto, čisto radi zabave, pa mi je ukinuo ograničenje broja knjiga, a kad sam porasla dovoljno dobila sam i člansku kartu. Mojoj sreći nigde kraja!

Moje mesto je kasnije dobilo novu biblioteku koja je imala tužan, spomen naziv… tako je to kad si radoznao i želiš da znaš zašto, a toga nema u knjigama Hiljadu zašto hiljadu zato.

Na mestu nekadašnje biblioteke, danas se nalazi kafić. Al’ kad doputujem tamo i prođem tom ulicom, ne vidim kafić i ne osećam miris kafe, zamirišu knjige.

Kasnije sam knjige kupovala u knjižarama u mestu nadomak mog, šta je od njih ostalo i koja im je namena danas, zaista ne znam.

Ima knjiga koje me privuku svojim naslovom, svojim koricama ( ne mislim na ono – ova boja mi se slaže uz policu, uz regal , boju očiju i ostalo…), imenom autora, ima i onih na koje nabasam , na kojima mi se slučajno zaustavi pogled, one koje istražujem, listam i tek na drugi, treći red, privuku me.

Knjižare me privuku, naravno, knjigama u izlogu, pa makar bile neuredno razbacane. Meni je knjiga kao znak STOP u saobraćaju. Stanem, ukopam se, samo što posle STOP nema ni levo ni desno ni napred ni nazad, samo pravo u knjižaru. A knižarama teško i retko pamtim imena.

Postoji jedna knjižara u Knez Mihailovoj ulici čiji ogroman natpis izdavačke kuće, nije privukao moju pažnju, kad sam prvi put ušla u nju, koliko manji natpis ispod nje, Knjižara-Geca Kon.


Photobucket

Izašla sam te knjižare, i požurila za svojim studentskim obavezama, a za mnom je išlo to ime, Geca Kon… Geca Kon… Geca Kon… Geca Kon… A odmah zatim i pitanja: Ko je Geca Kon? Ko je Geca Kon?

I kao i u detinjstvu ni tog odgovora nije bilo u onoj knjizi.

I dan danas ja tu knižaru zovem Geca Kon, pa me ponekad čudno gledaju:

-Koja ti je TO knjižara!?

-To je ona knjižara stara 107 godina…

Mnoge knjižare iz Knez Mihailove su nestale. U izlozima namesto hrane za dušu, šepure se raznorazne hrane za kožu, stopala… u redu, ali može li to sve sa merom, neka ostane nešto staro!

Redovno pratim dešavanja oko izdavačke kuće Prosveta, na zanimljivom sajtu Književnost.org i ostalim sajtovima takve i slične namene, tako čitam šta me interesuje i ne prljam mozak dnevnom štampom. Nešto i ne stignem da pročitam. Zbog tog -ne stignem- danas mi se desilo sledeće:

Prilazim pomenutoj knjižari, a na njoj ispisano velikim slovima, popis. Unutra je poprilična zbrka, ali mene hvata mučnina: Ode i ova knjižara!

Uzimam fotoaparat i slikam izlog , poluprazan, pri tome čekam da prođu šetači i oni koji se zaustavljaju ispred izloga, ne bih li mogla bez njih u kadru fotografisati. I dok to radim dovoljno udaljena da mogu dobiti fotografiju cele knjižare, a i naziva iste, začujem glas radnice koja je izašla na stepenik ispred knjižare privučena blicem:

-Što nas slikate!? Slikajte kad bude sređen izlog.

Objasnim joj zašto slikam..  čula sam …žao mi da nestane..  Geca Kon….

Iza nje pojavi se još jedna radnica i gotovo uglas rekoše da rade uobičajen godišnji popis.

-E, sad mi dođe da Vas poljubim – rekoh, obradovana informacijama.

Njima verovatno ništa nije bilo jasno i veoma je moguće da sam im posle te rečenice delovala kao idiot.

Došla sam kući i pažljivo prelistala sve članke na Kniževnost.org i stigla do članka koji nisam stigla da pročitam.

Nadam se da izdavačka kuća koja bude kupila tih sedamdeset posto od Prosvete, neće zaboraviti ko je bio Geca Kon.

Photobucket

Jelena Stojković-Mirić

6.12.2008.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: