MRTVE NOGE HODAJU

Umrle su onog dana
kad su ostale slomljene
iznenada…
držala ih je grčevito rukama.

Mrtve noge hodaju
upornočću bivstvovanja.
Niste ih mogli napustiti
zbog ljubavi,
rekoste.
Mrtve noge umiru
od ucena
nevesto omaknutih
sa glasnih žica

i nanovo
nanovo
se slome
kao onog dana.
Koliko ima umiranja?

Mrtve noge plaču
što se mučite s njima.
Mrtve noge boluju
i mole se
da Vam se nikad ne dese.
Pričaju
živite
dok su Vam zdrave.
Mrtve noge mole se
za Vas
nikad da ne osetite
bol njihovu
govorite im
da su Vam život uništile
kao da su se same slomile.
Mrtve noge hodaju
upornošću bivstvovanja
i posrću od
vaših zahteva
da Vam treba orden
za nešto tako
prorodno
međ’ zvezdama.

Mrtve noge življe su od živih,
gledaju život produbljenim
stopalima
prepoznaju sjaj
u najvećim tamama.

 

Jelena Stojković-Mirić

13.10.2008.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: