NEOBIČNO LEPA

Imala je haljinu, dugu, najdužu
balsku sa sto slojeva raznih tkanina
a ispod nekog tamnijeg tila
stidljivo se nazirala
njena naga ramena.
A kosu!
Kosu je vezivala
isključivo
vrpcama bršljana
pa ih spuštala dugo, najduže
do dna cipela.
Imala je tamne tople oči
skrivala ih, otkrivala
diskretno senčila, lepezom
poput drvenih žaluzina

neobično, nebično lepa dama

a  ja,
ja sam je posmatrao bez daha,
voleo
uzdisao za njom jako i
uvek
uvek slučajno promicao njenom ulicom
pod prozor ruže joj bacao

samo sam ja u nju zaljubljen
i samo mene u prolazu,  onako gleda
kako su mi nedra od nje puna
ona je moja, moja jedina.

Nisam bio ljubomoran kad saznao sam
koliko nas je u nju, potajno zaljubljeno
koliko nas je volelo,
uzdisalo, patilo
šaptalo
Ona je moja, moja jedina.

Kako i ne bi!
Takva zanosna dama, retko se sreće na ovim ulicama
tako je plenila
šarmantna
senzualna.

Zaprosio bi je iako sam siroma’
zaprosio bi je sa dva dinara u pocepanim džepovima
zaproslio bi je…
al’,
ona je već bila udata

čuli smo, suprug joj živi, daleko negde preko okeana
čuli smo, o njoj se pokatkad stara,
Nismo ni slutili koliko je patila, usamljena
jednog se dana tugom zapalila,
srećom preživela
neobično lepa dama
neobična imena
Kuća u Siminoj, znaš ona stara…

Ne znam šta mi je vuklo noge, ovog avgusta
pukla mi suza
svojim sam očima video
kako je grizu očnjaci buldožera
kako je melju kutnjacima
svojim sam ušima čuo jecaje, njenog rušenja.
Ne znam šta mi je vuklo noge, ovog avgusta.

Samo da ne nikne neka
u metalni korset utegnuta frajla
staklenih usana, sa trepavicama od ko zna kakvih materijala
samo da ne nikne
nezgrapna,
bezdušna,
hladna.

Tuguju zaljubljenici.
Natapaju duše hektolitrima nadanja.

Nićiće opet ona ista
samo se načas skrila
da nas zaseni novom haljinom
blistavim tenom
kad se na uglu pojavi, ozarena
ista ona, naša
neobično, nebično lepa dama
Kuća u Siminoj, znaš ona stara…

Sve nam je ostalo pod znakom pitanja.
Hoće li doći?
Hoće li opet vezivati kosu vrpcama bršljana ?
Ista ona,
naša stara
neobično, nebično lepa dama.

Photobucket

(Jedan od zaljubljenika stare kuće na uglu Simine i Dobračine ulice.
Beograd, avgusta 2008-me.
Za spas svih starih kuća, zdanja.)

Jelena Stojković-Mirić

15.08.2008.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: