VIDIŠ LI ONO DRVO

Vidiš li ono drvo, to je ona,
što su je ciklično doticala pitanja: Kako si
i tu, na samom početku iskrenog, tako,
dizala se pobuna upitnika
gađali su je tačkama
izvijali se u koplja i strele
Ti nisi tako, ti si ovako.

Vidiš li ono drvo, to je ona,
psi ga zapišavaju u prolazu,
to je iskrenije od kako si
sa brzopletim puštanjem vode
bučnog grobara, vodokotlića.

Vidiš li ono drvo, to je ona,
govorila sve manje, tiše
u drvo se pretvorila da ćuti, ali

umnožili se godovi,
čvorovi-grbe stasale,
od zagnojene, užegle ćutnje,
gorela je,
micala suve usne kore, lišća i granja

i vide vetar da se muči
u pomoć doskoči i glas joj dade.

Vidiš li ono drvo, to je ona,
stara koliko kornjača sa Galapagosa
i dalje zbori sa vetrom: Tako sam.

Vidiš li ono drvo?

– Ne vidim!
– Zažmuri i pitaj ga.
– Hoću li čuti?
– Ne znam.

 

Jelena Stojković-Mirić

23.05.2008.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: