ENO JE POEZIJA!

Počela sam da govorim o njoj neteoretski
ona ne može imati definiciju
zakone, zametke, pupčanik kojim je hrani fizika
možda u njoj ima hemije
možda oksidira vremenom,
neka metalna poezija.

Počela sam da govorim o njoj,
o toj vremešnoj dami
kao da ljude interesuje koliko će sutra poskupeti poezija
(smešna, sama sebi
ućutim).

Ubacujem je u cipele
mekše da prohodam dan
proždirem je kao izgladnelo dete posle rata
utkam je u haljinu lepršavije da krilatim mesec, godinu
budim se s’ poezijom
perem zube pastom od nje
lakiram nokte stihovima.

Stalno me nešto asocira na nju
asimetričnim mislima lebde
davno ugahnute pesme;
koliko puta
kravava kolena
spere mi stihovna stihija
koliko puta
odumirući
van svake logike
probode me strela namazana poetskim otrovom
i izdigne me
van svake logike.

Pomislim li da je nema
počinjem da paničim
trese me groznica:
Nestaće poezija!
Kao da svet počiva na njoj
kao da svet bez nje ne može
kao da će ljudi izumreti
onda me u prolazu okrzne,
lelujevo list pada
plovim odbljesak i čujem žubor,
odozgo mreškaju se uhranjeni beli oblaci
prolete ptice
mladi par se ljubi
dvoje penzionera drže se za ruke…
i samo što ne vrisnem, srećno:
Eno je poezija,
ljudi, eno je poezija!
Kao da je to svima bitno, sem
ovisnicima od poezije.

U ćosku lampa, sanjari sobu
podsvesnom strunom drhturi papir
pera klize prijatnom tišinom
eno je,
dolazi opet
odnekud
sanjivo.

Jelena Stojković-Mirić

16.05.2010

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: