LENOČKA I (Ti si mi pričala da na drveću rastu baršunasti suncokreti )

Ustaj Lenoćka!
Paperje pupi po krovovima grada
od oronulih fasada
do zrnevllja svetlosti koje baca vrapcima u tmini.
Voliš ga!
Jesi li grešna što voliš taj grad i one izmišljene, one doživljene?!
Nisi, moja Lenoćka!

Ustaj, rodili grozdovi kristala po brezastim poljima
Gospođa Mraz ispisala ti je hrpu pisama po prozorima
i deset slika ostavila ispod jastuka.
Deset slika!
Hej, deset slika uma, moja Lenoćka, ustaj!
Madrac ne pomaže trvda glavo
ustaj
trebam tvoj treptaj oka

osmotri koliko parova noćas pleše.
To da propustiš moja Lenoćka?!


Jabuke su rodile kao nikada do sad.

Jabuke ne stižu u decembru?!
Lenoćka, ne budali
ti si me tome učila
umočivši kist u svoju veđu od žada.

Obuci tu ribizla pelerinu
daj mi tu malenu šaku
videćeš sve

jato svitaca poleglo na brda
nose ih na krilima kolibri, delfini plešu oko njih
zreli narovi sijaju i svaki nosi po deset jorgovana.
Po deset jorgovana, moja Lenoćka!

Ustaj i ne budali
Delfini ne prave grudve!?
Ti si mi pričala
da na drveću rastu baršunasti suncokreti i medenjaci.

Ustaj

ponekad pišeš kako sanjaš severne zemlje
i da ćeš tamo živeti bar deset puta duže

Više ne
moja Lenoćka pogledaj irvase!
Rasti i raskrajaj stare haljine sena
pa od njih šij ulice za novi svet.

Ti si kameleon preživljavanja nemogućih nejednačina življenja
nemoj meni da pričaš
sećam se studentskih dana
sećam se…

Ustaj!
Život življenjem buja
postelja smrdi na tihu smrt
Ustaaj!

Ti si onaj vragolast crnoooki list, što se baca niz tokove
najbržih voda.
Ti si onaj vatromet boja prskalica
svetlost nad zemljom
nad sobom

da si cela radost bila
bi najcaklenije oko
da si cela slika
bila bi ekspresija najpotpunije sreće
Ti si svitac Lenoćka, samo me ne pitaj kako.


Gledam ti rasklopljene grudi
da si cela drvo
bila bi divna mahagoni rezbarija
ožiljaka, ali ipak divna.

Svet će ostati za treptaj oka lepši
od tebe, moja Lenoćka
i dalje nema,
dalje nema!!!
Nećeš izmeniti sve zgađenosti pod stopama
na životnoj mapi
svojoj ni ljudskoj,
ni onaj spisak Nikad nisam shvatila
nećeš skratiti
dalje nema,
dalje nema!


Ustaj Lenoćka
život življenjem buja
a smrt ostavi na madracu nek mre

Čekaju nas Moneove biljke iz jezera
obuvaj baletanke u cvetove zarasle
i ne budali!
Ti si mi govorila
u njima se najmekanije pleše po vodi,vatri, snegovima,
oblacima, krošnjama!?

Ustaj, čekaju nas ledeni blokovi
da svetlošću ljubavi, kristalne figure isplešemo
ne, neće živeti samo dan
bar deset vekova u hangarima lepote
Hej, deset vekova, u hangarima lepote, moja Lenoćka!

Ustaj Lenoćka!
Život življenjem buja
smrt ispljuni na madrac nek crnu krv ispusti.
Ti divna moja
mahagoni rezbarijo
ne budali
sucokreti plivaju sa delfinima u nabujalom paperju
svici pevaju iz svake mrve snežnog hleba.

Pevaj!

 

Jelena Stojković-Mirić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: