ZA RAZUMOM KOJI BRIŠE

Voleću te kad mi se otkuju uši
od zarđalih eksera tvojih zenica
ovako, ne mogu
gluvo mi srce traži tetanus

ljubiću te, možda
kada počupam iz usta
krhotine glasa
ljubiću te, možda
ovako, ne mogu
presit mi želudac vapije bezbodljikavu dijetu

kada prelomim nebo preko ruku i izvrnem ga naopačke
kao košulju lako
osloniću nagost o nagost tela
raskriliti akvarel prste žudnje
rađaću iznova i iznova prskavičave akorde vatre
ovako, ne mogu

slepi miševi crnim pegama
žderu mladi mesec ove kože

umrtvljeno
put putuje za razumom koji briše

ljubiću te, možda
ovako, ne mogu
san sanja
sasvim drugačije.

 

 

Jelena Stojković Mirić

Advertisements

4 komentara (+dodajte svoj?)

  1. Lugar
    sep 13, 2011 @ 03:03:34

    Izgleda, da je ljubav prečesto teška.

    Odgovor

  2. srebrnastopaperje
    sep 14, 2011 @ 15:47:31

    Zasigurno ima i svoje momente težine kao i one druge lepše.

    Odgovor

  3. tanja
    sep 19, 2011 @ 09:33:39

    slikarica riječima

    Odgovor

  4. srebrnastopaperje
    dec 17, 2011 @ 20:52:42

    Hvala Tanja!

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: