GRAD TAJNI (Zorana Lj. Nikolića) ROMAN NAD KOJIM JE NEMOGUĆE ZADREMATI

GRAD TAJNI, ZORAN LJ. NIKOLIC

U samom nazivu knjige pojavljuje se imenica grad. O gradovima živućim, gradovima ispod gradova mogla bih pisati nadugačko, ali ne. Odmah uz imenicu vezuju me druge reči radoznalost, ljubav ka ….
Ima nas koji prolazimo kroz predele, sela, gradove, žmureći. Trčimo i uvek imamo opravdanje da nismo plaćeni za posmatranje i da nemamo vremena.
Ne bih da ubeđujem nikoga, ali svako mesto ima ono nešto, gde vredi zastati, pa čak i predeo gde nema nijedne kuće. To znaju radoznalci poput mene.
Moja radoznalost me vodila po ovom gradu, nosila mi misli ka fasadama, skulpturama, pločama na starim zgradama, reljefima, ka Kalemegdanu gde je svaki prolaz zazidan. Sledila su pitanja, kada, šta, kako? Odgovori su se pojavljivali i zatajivali.
Dosta sam naučila o Beogradu – iako nisam žmurila, nešto je nedostajalo.
Toga nisam bila svesna dok nisam pročitala knjigu Zorana LJ. Nikolića i Vidoja Golubovića “Beograd ispod Beograda“(ta knjiga mi je otvorila grad ispod grada, sve one lagume, prolaze, mesta gde nisam mogla ući; otvorila je vrata i rekla: „Izvoli uđi, vremeplooov.“)
I tu je bila zamka, nisam mogla da je ostavim, čitala sam je u jednom dahu, kuvala kafu jednom rukom dok sam je u drugoj ruci držala pa čak i naglas čitala.
Vremeplov ilustrovan autentičnim fotografijama sa lokaliteta koji se pominju u istoj! Doživela je dosta izdanja i verujem doživeće ih još, jer svako novo izdanje nosi sa sobom i dopunu prethodnog.
Zoran Lj. Nikolić se u toj knjizi pustio u vode istraživačkog novinarstva i kako je vreme pokazalo, veoma dobro pliva. Verujem da zaviruje ispod svakog kamena u ovom gradu i gde god njegova noga kroči.

Ove godine je napravio veliki iskorak iz istraživačkog novinarstva i napisao roman „Grad tajni“ koji je objavljen u Laguninom izdanju i za kratko vreme doživeo neverovatna tri izdanja! Zbog toga sam pominjala prethodnu knjigu, jer korak od istraživačkog novinarstva do književnosti nije ni mali ni lak. I ne samo zbog toga već i zbog onog što čitaoca vuče i mami napred i ne da mu da je ostavi.
Čime je ovaj roman privukao toliki broj čitatelja? Nad ovim romanom se ne spava (kao ni nad knjigom koju sam pominjala) i nema zevanja, dremeža, a svi smo u životu čitali neke knjige i spavali nad njima, potom ih odlagali negde na stranu i nikad im se nismo ni vraćali.
Ovde toga nema. Stranica za stranicom vuče napred, svako poglavlje se završava tačno gde treba i zove napred, napred.
Za mene knjiga nije knjiga ako u njoj ne nađem dobra mesta koja želim citirati lakim potezom olovke da bi im se lakše vratila, a “Grad tajni“ ih ima dovoljno da zaslužuje da napišem ponešto o njemu.
U romanu se prepliću ljubavna i avanturistička priča (kreće se u potragu za Atilinim grobom…). Nikolić nas vodi kroz roman dinamično, mami nas perom da zavirimo iza druge stranice što pre. Uvlači nas u dubine vremena, otkriva tajne koje i ne slutimo… Taman zaronimo dovoljno duboko, počnemo se osvrtati u nekom prošlom veku i priči iz tog veka, autor nas sasvim lagano povuče u sadašnjost. Ne lomi nas da se pogubimo, ostanemo na nekoj poljani prošlosti i unezvereno se pitamo, gde smo sad, u kom vremenu, u kojoj priči – znalački je uravnotežio vremeplov.
Likovi romana su prefinjeno uobličeni. Najtanstveniji lik je Maksim. Kako, kada i na koji način se pojavljuje neću pisati jer ne želim da prepričavam i time umanjim tajanstvo i zanimljivost.
Na nekim mestima sam se smejala (obiluje humorom), a na nekim razmišljala o tragičnim sudbinama ljudi. Na nekim sam držala olovku, podvlačila, istovremeno se diveći lirskim momentima, mestima filozofije života, autorovim promišljanjima o dušama (kao da uspeva tim činom da komunicira sa onostranim). Postoje mesta gde se jednostavno ne može držati olovka u ruci jer nas tolikom brzinom uvuče u avanturu da gotovo osetimo vrtoglavu inerciju.
Ovaj roman preporučujem radoznalcima, onima koji bi da pročitaju nešto nesvakidašnje, novo. Na novo i drugačije se retko nalazi.
Poželela sam na kraju da citiram zadnju rečenicu romana koja mi se urezala u pamćenje, ali sam shvatila da bi time uništila svaku čar čitanja. Potražite je, otvorite prvu stranu
dalje će vas „Grad tajni“ sam nositi – roman nad kojim je nemoguće zadremati.

 

Jelena Stojković-Mirić

Advertisements

2 komentara (+dodajte svoj?)

  1. Plava Baklava
    sep 16, 2011 @ 06:14:37

    Hvala na divnom opisu i preporuci. Stavljeno na spisak željenih knjiga.

    U potpisu: JošJedna Radoznalica koja NePriznajeDosadnaMesta 🙂

    Odgovor

  2. srebrnastopaperje
    sep 16, 2011 @ 22:42:17

    Nema na čemu : ).
    I ti imaš taj spisak, tu pronazim još jednu sličnost pored odličnog potpisa. 🙂

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: