ČUO SAM

Čuo sam za tebe da noću hodaš po krovovima
uhvatiš se za kišobran il’ balon i lebdiš
i da šetaš  kroz prstenove vekova, uglavnom bosonoga.

Čuo sam,  pojavljuješ se nad kotlinama, širiš ruke magličasto
i da ti nije nikakav problem šetati po horizontu
neki su te i videli tamo.

Čuo sam za tebe, ponekad kišiš,
a meni krov prokišnjava, srećan zbog toga uzmem lavor il’ lonac
ali te ne nađem tu.

Čuo sam da su te mnoge majke rodile, da čvrsto veruješ u to
i samo jednog oca imaš.

Čuo sam za tebe kako već smišljaš imena unucima i praunucima
i ostavljaš im darove govoreći:
Ovo će se Anastasiji svideti, Davidu ili Sari, Todoru, Urošu, možda čak i Lei.
Kao da će nekom budućem detetu biti interesantno
šta je to pomahnitala baba htela da im ostavi neopipljivo
onda se smejem svemu tome što sam čuo o tebi.

Čuo sam, kako imaš čudan popis ljudi
za koje uporno ponavljaš da ti ne smeju doći na sahranu
kao da je sahrana neki veseo događaj
kao da se nekome žuri tamo
ipak, čudna je to brojka, samo dvoje na spisku
obzirom na tvoja lutanja kroz prstenove vremena.

Čuo sam da pišeš pisma i razglednice na raznim jezicima
iz raznih mesta, nekih nepoznatih predela i da se najviše javljaš iz zemalja
gde ima vetra, zelenila i snega,
čuo sam da uporno tvrdiš da si najsličnija pahuljama i da pevaš:
I ovde je sneg lep kao tamo!

Čuo sam za tebe, ničeš kao paprat, loza
i da si čudno vezana za drveće,
mučiš se da saznaš zašto je to tako.
Čuo sam da umeš pričati sa drvećem
neki su te videli baš tada
i kad je već tako, upitaj stabla možda ona znaju.

Čuo sam da se raduješ i praviš buku u muzejima
skačeš po arheološkim nalazištima
i da si glasno srećna:
Aaa vidiii ovo! Zar je mogućeeeee?

Je l’ znaš, da se u muzejima ne raduje
tamo se posmatra, ćuti i razmišlja
obično se u kafanama veseli, restoranima, klubovima uz dobru muziku
a ti, ne biraš mesta.

Čuo sam za tebe,  praviš sebe od gline, gipsa i kad se dobro izvajaš, isklešeš
onakvom kakva si u tom trenu
oživiš i izađeš, ne znam tačno kuda
da li kroz uvo, oko, rame, pupak il’ lavlja usta.

Čuo sam, da praviš sebe od pigmenata
pomešaš, smućkaš, oslikaš, izgrebeš
uživaš u tih par momenata otkrivanja novog lika
i onda opet išetaš, stopiš se ili zađeš dublje.

Čuo sam ze tebe, ponekad juriš za stihovima i vičeš:
Pobećiće mi stih, pobećiće mi stih!
Izgovaraš to kao neku mantru:
Pobećiće mi stih i više se nikad neće vratiti takav, pobećiće mi cela pesma!
Čuo sam, zamislio sliku i opet se smejem
ne znam kako to pesma beži, da li ima noge
ali mogu da te zamislim na ulici, poljani, bilo gde trčiš, voziš biciklo i juriš pesmu.

Čuo sam da se ponekad pretvaraš u kamilu
i u dve grbe klimaš glinene ploče, svitke hartije i drveni štapić, mastilo i hemijske, zavisi u kom se prstenu osvrneš.

Čuo sam za tebe da si vazduh, magičnim prstima opcrtaš prozirno i kažeš:
To sam ja danas.

I da su mnogu zbunjeni koga to sada dišem!?

Čuo sam da se pred ljubavnicima neobnažuješ stidljivo i smeješ im se u pogled – lako
i da uporno tvrdiš: Najteže je obnažiti se sam pred sobom.

Čuo sam za tebe,  ponekad krvariš i to je strašna slika
krvariš po zidovima, lepiš svoje meso
ali ne, ne jaučeš i kad te najviše proždire čuo sam, slušaš romske pesme i uporno tvrdiš:
Zašto vrištati kad pevanjem mogu utišati početnu tačku bola?

Čuo sam da žališ, žališ za oronulim fasadama, napuštenim kućama,
zastaješ kraj njih i isprva ćutiš, par minuta
a onda psuješ kao kočijaš i staklo i metal i plastiku.

Čuo sam da žališ sivo, crno, zeleno, ljubičasto, žuto
i opet uporno tvrdiš da se žaliti može i u belom
i ponavljaš, ponavljaš: Crveno je iznutra!
Tada navlačiš senke u tim bojama.

Čuo sam za tebe
da praštaš kao maslačak kad ga oduvaju iz čistog zadovoljstva, dosade
i da neke stvari još nedokučive, a sitne ne opraštaš, i da uporno pričaš:
Sitno, sitno i sitno i od sitnoga stvori se planeta!
Kako da ti praštam dve planete!? Nemam nameru da srušim svemir.

Čuo sam da si neuhvatljiva, plahovita
ali da imaš dom i zidove, drveni brod i da si pred njega stavila svetionik
noću kad pogasiš svetla da može da se snađe
i muziku mu ostavljaš kao drugi svetionik
brodareći kroz vazduh o hridi pokućstva da se ne razbije

i da uporno tvrdiš da možeš proći kroz zid
zidovi nisu granica
ni pod, ni plafon

kako bi inače bila magla, kišila.

Čuo sam kako se dovikuješ sa pesnicima kroz vreme
pogledaš neki poetski konkurs sadašnji i vidiš onih
do dužine 24 stiha, dozvoljeno slati sa te i te teritorije
i opet psuješ, čuo sam.
Šta, mi se kao ne razumemo?
Šta, kao treba nam prevodilac?
Čuo sam za tebe
kako vičeš Antićuu, Ujevićuuu, Majakovskiiii
nikada vi ne biste prošli nijedan konkurs
24 stiha moliću, ako može 4 moliću i po mogućstvu da imate do 27 godina.
Čuo sam da si tada prgava osa,  bodeš po papiru i opet, opet psuješ kao kočijaš
onda kažeš u redu, a posle tog u redu odeš…
ili uđeš u skulpturu ili zađeš u sliku dublje ili postaneš kiša ili magla ili seme paprati, loze ili…
uglavnom te nema
nema
a onda se pojaviš, čuo sam, i kažeš: Ja sam voda!
I opet pišeš razglednice u kojima u par reči objašnjavaš
kako je bilo u poseti ateljeu Ogista Rodena, napominjući da si tamo srela i Rilkea.

Čuo sam za tebe da si nedohvat-treperava
i da ponekad spavaš na Mesecu
neki su te i videli tamo

ja nisam sklon verovanju u čuda,
ali tu kraj mene iz jastuka ovog trena tvoja kosa raste ka meni
otvaraš kapke
iz njih se budi naša zora
šapućem: Čuo sam za tebe…

još sanjiva odgovaraš: Šta?

 

 

Jelena Stojković-Mirić

Advertisements

32 komentara (+dodajte svoj?)

  1. agroekonomija
    nov 01, 2011 @ 10:46:43

    To je prava ljubav! Prekrasni stihovi.

    Odgovor

  2. Jassna
    nov 01, 2011 @ 15:22:53

    kako je lepo..i iskreno…

    Odgovor

  3. Zmajcek
    nov 01, 2011 @ 15:59:08

    Cuo sam za tebe…

    Odgovor

  4. beliocnjakx
    nov 02, 2011 @ 14:04:45

    Zaista lepi stihovi…uživao sam…

    Odgovor

  5. Пдутр
    nov 02, 2011 @ 19:42:07

    Ovo si napisala kao muško sa ženskim srcem. Čarobno.

    Odgovor

  6. srebrnastopaperje
    nov 04, 2011 @ 03:19:06

    Pdutr, ova tvoja izjava me zaista prijatno iznenadila. : )

    Odgovor

  7. Berislav Blagojevic
    nov 04, 2011 @ 08:29:51

    Ovo se zaista mora citati nekoliko puta! Bravo, Paperje, B R A V O!

    Odgovor

  8. ognjena
    nov 04, 2011 @ 12:43:44

    Ranjiva osa, koja psuje i krvari, prašta i vrišti, a opet živi na Mesecu i hrani se Anticem, Ujevicem i Majakovskim… Postoji kao vazdu koji mnogi udišu i žive zbog nje. A kiši stalno i pretače sebe u nepoznate oblike i nepoznata mesta….. Verovatno je više nego teško postojati i živeti takav život… Moj dubok naklon, pesma je vanvremenska…

    Odgovor

  9. Luna Morena
    nov 04, 2011 @ 14:05:51

    Iako sam odavno stanovnik Meseca, i tamo stanujem, priznajem da sam ti pesmu prepisala i da je citam za „dobro jutro“ i „laku noc“ i naprosto uvek mi izmami osmeh na lice.. Poslednji deo pogotovu.. Dubok naklon i sve pohvale..

    Ovo je moj omiljeni deo ..

    Čuo sam za tebe da si nedohvat-treperava
    i da ponekad spavaš na Mesecu
    neki su te i videli tamo
    ja nisam sklon verovanju u čuda…

    Divno, predivno!

    Odgovor

    • srebrnastopaperje
      nov 05, 2011 @ 02:21:06

      Još jednu dobrodošlicu upućujem tebi Luno.
      (Negde u bliskoj arhivi postoji pesma u kojoj ja i Luna orbitarimo…)

      Priznajem da si mi izmamila osmeh svojim priznanjem.
      Lepo je znati da neka pesma
      tako deluje na pojedine ljude i da ih nađe ili oni nađu nju.
      Veliko hvala!

      Odgovor

  10. Violeta
    nov 05, 2011 @ 10:51:35

    Opet sam se vratila da pročitam pesmu, prelepo… uživam čitajući svaki stih… 🙂

    Odgovor

  11. shunjalica
    nov 10, 2011 @ 13:47:20

    ne znam šta da kažem! odoh da čitam, ponovo, ponovo, ponovo….! 🙂

    Odgovor

  12. zelenavrata
    nov 10, 2011 @ 13:54:48

    Srebrna, od cega ti je srce?
    Predivno!

    Odgovor

  13. bartula
    nov 24, 2011 @ 20:38:14

    uuuuuuuuuuuuuu….al je dobro……..

    Odgovor

  14. bartula
    nov 24, 2011 @ 20:43:09

    eeeeeeee ova je izuzetna…bas bas

    Odgovor

  15. Alisa
    dec 24, 2012 @ 15:18:53

    Recimo da si me ovom pesmom ubila. Doslovce.

    Odgovor

  16. tanja
    okt 09, 2013 @ 23:09:39

    ja nisam čula…ja te znammm

    Odgovor

  17. CicaMaca
    maj 02, 2014 @ 23:22:40

    Kaze moja drugarica: Pa ovu je pesmu za tebe napisala… A ja odgovaram: Za koga god da jeste, HVALA JOJ DO NEBA, jer je predivna i… srcana 😉
    Slusam je i citam bezbroj puta, jer ja se zaista u njoj i pronalazim… 🙂

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: