NEBO JE POSTALO KLAUSTROFOBIČNO

glavom se ušrafila u postelju
čežnjivo misleći o tvrdom snu
prekritom plišanim odmakom od šmirglastog
nije uspela
trebala je krenuti prstima
ili se zakucati kao ekser
ne zna šta se desilo

nebo nije imalo pluća za nju

nije htelo disati

pravo samo pravo ulicom
pod žutim snopom svetlosti
izgubivši upustvo za upotrebu mozga
posle ga je pronašla u hrpi zgužvanih papirića
negde na dnu torbe
ženske torbe su poznate
po neverovatnim pronalscima
ni zebre je nisu htele

slike iz negativa posmatraju
onako kako ona ne voli
i reka i zgrade
onako kako zloba posmatra
ne zna šta se desilo
pozitive je jedva pronašla
u hrpi izgužvanih papirića u nedrima
ženska nedra su poznata po neverovatnim količinama
zgužvanih papirića emotivnosti

bulevarima pokloni tečne novčiće
ne pamti sa čijim likom
takav sitniš i prosjaci zaobiđoše
nije ih tražila
nigde

nebo je postalo klaustrofobično

 

 

Jelena Stojković Mirić

Advertisements

2 komentara (+dodajte svoj?)

  1. Danijel
    feb 22, 2012 @ 11:59:56

    Znaš šta, moj mozak postaje klaustrofobičan, ali on tako želi, da se plaši zatvorenog prostora (ako ne grešim u definiciji istog):), jer da izađe iz tog prostora, svi ovi divni stihovi koje skakuću duhovnim stepenicama do mozga dok ih čitam, negde bi se rasprštali, ali to ne bi bilo dobro za mozak; pa neka se i plaši bilo čega, ali su tu tvoje stihovane misli da ga smiruju, da mu omoguće makar malo da diše. I to je nekada dovoljno:)

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: