RENESANSA HUMANIZMA BB

otvaram vrata
oblacima pod lepljive kukove
pločnicima pod prozore
nema ljudi
vreve
žamora
samo neme slike
beživotne senke
nema ničega
sem Šerbedžije u ušima

oživljavam sliku kad mi nešto zatreba

neke slike dobacuju svoju priču
iz galerijskih prostora
hvatam njihove papiriće
smušeno pakujem u crne mi zglobove
lepim na dlanove
ruke
čupaju mi kosu

zar previše sam zategla

izašla sam da lutam bulevarom
renesansa humanizma bb
slomila sam lice pokušavajući da se osmehnem

izašla sam da ne vidim
da ne čujem
da lutam bulevarom
renesansa romantizma bb

kao da sam uskočila u Antićevu pesmu
ide tako čovek ulicom
slagaću te
mislim da je Monparnas i
odjednom shvati da je umro
ali
nešto se ne uklapa
nisam umrla

ali jesam kostur
s mirisom od briga

nešto me žvaće
mljacka
iznutra
i koštanu srž mota oko prsta

brine me mozak koji govori
jednom ću odlutati bez povratka
otvoriću vrata
oblacima pod lepljive kukove
pločnicima pod prozore
neće biti ljudi
vreve
žamora
nemih slika
beživotnih senki
neće biti ničega
ni Šerbedžije u ušima

ljubav nas hrani
podgoji
onda nas pojede
oglođe nam kosti
dok koštanu srž mota oko prsta

Jelena Stojković-Mirić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: