LEK-MASTIONICA

repetira grad
puca mi u glavu
namršten neki oblak
a mogao je repetirati kišu
kosu mi tvoriti u krljušti
udove u peraja
mogla bih tako u reke uroniti
dnom korita hoditi

repetira pegu
puca mi u glavu
Sunce
a moglo je repetirati blagi zrak
kosu mi u latice tvoriti
udove u lišće
mogla bih tako livadom trčati
srođena sa drugim biljem
slobodno lelujati

repetira oštar stih
puca mi u glavu
crna pesma
a mogla je repetirati nežnost
kosu mi tvoriti u svetle duše
udove u dah radosti
mogla bih tako duginim skalama
oslobođena ponora
u život sići


ne mogu sama
u ovim gnilim provalijama

pod jezik stavi mi
lek- mastionicu
rastopiće se
kroz vene tvoji stihovi
bolestan ritam ozdraviće
ruke moje
neozleđene
na vrhu ponora
iznićiće
brodovima
u svetlosne mape

 

Jelena Stojković- Mirić

Goodreads

%d bloggers like this: