AKT U KAMENU

 

Noćas nećeš pisati pesmu – rekoh sebi.
Bio sam strašan kao nebo koje se spustilo na zemlju
i pretvorilo ga u noć.
Razmišljaćeš o mekanoj koži žena
koja treba da ti umije lice kao sapun.
Zakleh se.
Onda pronađoh tvoje oči
i telo bez putokaza.

Obnažena i sjajna kao lampa među zidovima prazne kuće
moje želje te mame i štite
spustim ih na tebe kao abažur od platna
ženo koja sijaš u noći
i migoljiš mi iz prstiju
kao zrak svetlosti koji mi šalješ i kradeš
jesi li budna?

Ako te dodirnem hoće li te dodir oživeti
ženo od toplog kamena?
Da li će tvoj mermer postati koža
ili će moja koža postati tvoj mermer?
Isprepletani kao grane u vodi
svetlećemo u holu muzeja
ili ćemo oboje postati stena
stopljeni neproznatljivi u njoj.

Bio si strašan kao prekidač za struju
u rukama domara, čuvara,
(znaš da u muzejima postavke niko ne pita:
Je l vam hladno i mračno
na čiodama zidova i postoljima?)
bio si zaboravan kao pesak u ustima vetra
smušen i nesiguran
kao maglina pred naletima
svetlosnih bodeža.
Spavaj, noćas nećeš pisati – rekoh ti
obnaženo-bestidna lebdim holovima.
Senzori ne prepoznaju hod postavki
stopala, tragove mermerne ne odaju,
tek poneki svetlucav trag ostane za nama.
Tako odmaram od pogleda posetilaca, gužve,
dosadne priče pogrešnih tumačenja kustosa-istoričara.
Ne, ne kolutam očima
pristojna sam skulptura
znam, dolazi noć kad duša belog mermera odmara.
Prvi sjaj bljesne u sećanjima kamena
kad vajar strgne belo platno s mojih ramena.
Dvostruko sam živa.
Spavaj, oči potraži
i seti se
žena sam i skulptura.
Pomnoži budnosti
u dvostruko sam živa
dobićeš dve noći i dan.
Mermerno budna u ateljeu stvaranja
dugo se otimam dletu vajara
ako mi podari lik i telo kakvo mi odgovara
puštamo se niz prve slapove
taktilnog rađanja
njegovi dlanovi skliznu sa ramena
on moje oseća iz snene aure
zadovoljnog pogleda.
Prepričavam ti prošlost prvog buđenja.
Posle nas stigla mermerna svađa
kad me ostavio u holovima
izloženu i samu i mišljah ne mogu bez njega
a onda otkrih radost drugog rađanja
shvatih da noću ima balova
naglasiću ponovo
u muzejima.
Mermerna budnost danju
osetila je tvoju bajkovitu
igru zavođenja
dok šetao si u tom holu
(ne znam ni kakvo ime sam tamo imala)
smešila sam se iznutra
čekala
budnost noći
balove izlaska iz mermera
u uglu gde sam ti misao želje prepoznala
tu sam se izdvojila
i postala tvoja dariteljica i kradljivica sjaja.
Prepičavam ti prvu iskru
beloputno-mermerne žene koja je oživela
ne skidajući tvoj abažur štita.
Koliko će godina proći dok ne nađeš me
u drugoj budnosti
tamo gde sam model i sasvim, sasvim živa i topla?

 

Veljko Lađevac i Jelena Stojković-Mirić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: