LENOĆKA V

Spavaj
mesec i godine
neće promeniti
ništa
ni deo
pa ipak…
spavaj
moja Lenoćka

sve smrti
koje su bezočnim korakom
istetovirale bitumenom ovu godinu
koje su nam potkresale smeh
ostavile nas podvezanog daha
ne smemo u snu brojati

prizivaćemo pastelne gradove
akvarel ljubavne poruke
ispisane belim rukavima rečnih slivova

svoj kraj prizivaćemo
u trenucima budnosti
kad okom srčane komore ugledamo
otuđenost
pošast novih vekova
u pošastima korake nitkova
u nitkovima skrivene ruke

loši slikari
glume osakaćenost svojih autoportreta
glume
moja Lenoćka
ruke postoje i zagrljaj
malen a dovoljan
pegu na duši da zagli
ogroman
da nas zagrli obe sa sazvežđima
sazvežđa su krila naših aura

iznova ću ti reći
varljiva su i prazna platna
loših slikara
nasmeši im se i pusti da veruju
da vidiš to što žele da vidiš
nasmej se
seti me se i ponavljaj
ruke postoje i praklica njihova zagrljaj
zagrljaj je živ
samo su izlizana platna tupa
tupo misle
sama si
niko ti neće prodrmati sumnje
gledaj neotrcane boje
gledaj ruke
zarliću nas obe
dok nam na ramenima ne niknu
topli prelivi spektra paunovih boja

sanjaj
moja Lenoćka
verande detinjstva
mladost
moja Lenoćka

prvu ljubav
koja nije stigla do iskrzanosti
gde ploča nije izgrizla iglu
a moljci kožu usana

sanjaj zemlju bez ruševina
gde krv nije prskala
gde kolone smrti nisu prošle
a aveti ostale

sanjaj ljubav
moja Lenoćka
iznova ću ti reći
pismo postoji odvajkada
sanjaj ljubavna pisma na latinskom
sanskritskom…
sanjaj
loši slikari glume svoju nepismenost
glume
moja Lenoćka
(nasmeši se i pusti nek veruju da si i to probavila)

kad smrt zaista dođe po nas
mislićemo je da nas odnese prečicom
ovi dugometražni filmovi mučnih smrti
odnele su nam
odnose nam
podkresuju smeh
podvezuju dah

baci crne kancerogene marame
i pokušaj bar u snu da zaboraviš
lica
da se duša ne bi rasprsla

spavaj
mesec
godina neće promeniti
ništa
pa ipak…
sanjaj
bar tu nek dođe
godina bez povreda
strahova
bez divljih ulica gde nose rečnike metkova

sanjaj
moja Lenoćka
na jastuku paperjaste nade
ti znaš
ja ne poturam lažna paperja
ti znaš
nudim ti prostranstva
na kome cakle meseci sreće
tamo gde te neće videti
tvoje i tuđe
razorne crne

grlićemo se ultramarin pismima
a kada dođem
ti znaš
lećićemo kraj tebe
pesme i ja
kazivaćemo
o svemu što nismo stigle preko pisama
ja znam
ti ćeš se smejati u osvit propevana
neprobuđena kraj stranca
ti znaš

neprobuđena
kraj
stranca

Jelena Stojković-Mirić

 

Advertisements

2 komentara (+dodajte svoj?)

  1. Mirke
    maj 06, 2013 @ 08:58:50

    Bravo!

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: