DO OBALE

IMG_2908

Diše travnati pokrov veselo
Zemlja se mreška
i budi
prakosture flore i faune

površ laže oko veselošću pejzaža
a dole
među  probuđenom
prabraćom
škrguću skeleti ptica

teško je pod svim tim stenjem
korenjem u nosnicama
asvaltom među nožnim prstima
peskom na ruci praleptira

davno bi
davno bi
da je slutio divlji konj
odjahao ka obalama okeana
da su znale praptice
valcerom bi do istog odredišta

*
jednom će ti neko u fosilne oči
prhnuti svetlost
i nežnost kiše darivaće ti
obnovljenost klijanja kože
(više ljudskosti od čovečanstva)

zemlja će tancovati pitomost

valcerno kopito oživeće
pege leptira
sonate krila
i ti i on
što dahnu svetlost pod grudi
(divne li slike)
uz tango flore
do obale postelje okeanske

 

 

Jelena Stojković Mirić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: