KUMA ŠPANSKE KUĆE

Copy of kuma spanske kuce  Da li je voda zavolela mene ili ja nju? Pokušavam dotaći nit, vezu. Zar je bitno? U meni su dva korena: radost i očaj. Prvo leto na moru sa porodicom prostrlo je beskrajno platno novog, otkrivenog sveta. Rascvetala se moja mašta koja je bila u vrtu, sva u pupoljcima.Čitala sam romane ispisane morskom penom. Upijala pitke šumove talasa, otmenost horizonta, po kome sam hodala kud me prostranstvo duše nosilo. Osluškivala govor školjki i soli, na koju se ne mrštim. Kako bih, kad maleni biseri nose sjaj donet iz daljina?
Vratili smo se u Beograd. Guši me koren očaja. Živim u kući koja ni pogledom ođžaka ne može do reke. Mami me voda, široka, bujna i rečni galebovi, ti beli oblaci. Skupljam se u svom krevetu, na palubi ranjena ptica, al’ plovim, plovim.
Evo me! Konačno rastem iz korena radosti. Preselili smo se u Savamalu. One bivše kuće čupam iz sećanja kao korenje suše. Nerođena za kopno. Jedino ovu kuću zovem domom. Tren je do reke. Ona me štiti, mašta, nosi, čak i kad je plavno raspoložena, moja Sava, ne plaši me.

U našu čaršiju doselio se stranac. Razlikuje se od ostalih mladića koje viđam, ne samo po jeziku i preplanuloj koži. Na ramenima nosi blistave daljine i egzotičnost. Budi u meni klatna gladi ka nepoznatom i lelujnom, prostranom. Meštani ga posmatraju ispod oka, ali mu skidaju kapu. On im otpozdravlja blagim naklonom i produžava dalje zanesen, uvučen u tajanstvo ličnog. Ni sa kim ne priča, čudna je sorta – govore za njim kad prođe. Od kad se doselio, u našem komšiluku ponekad se začuju dve melodije gitare. Jedna, od koje se slamaju pera i ona druga, s ritmom gde ne razaznajem da li su se u zvezde ili u plavet neba utkali, letom u krugu, galebovi veseli.
Danas me Sava ponela do okeana uz pomoć stranca dok sam uz njene skute pokušavala da nacrtam obe melodije. Pružio mi je ruku i tako brzo rekao ime da sam se sva smotala. Pričao mi je svojim jezikom i izgovorio par reči na našem. Objašnjavala sam mu da je Savamala moj dom, da ljubim vodu. Ono što nisam uspela rečima, crtala sam po pesku poput deteta i on meni. Nacrtao mi je neku zemlju. Klimnula sam glavom kao da razumem kartografiju. Nisam umela da mu nacrtam doživljaj nepoznate zemlje koju sam videla kao nisku krajolika koja se izvijala iz njegovih crtica.
Kad su otac i mati saznali za naše družbovanje nisu imali ništa protiv, ali pod uticajem okoline naš dom odjekuje: Mlada devojka! Jedinica! Sa nepoznatim mladićem, još stranac, ko zna odakle je i ko je! To će urušiti moj ugled i nikada se neću moći valjano udati. Povinovala sam se njihovom zahtevu da ga ne viđam, ali sam ga ubrzo odbila, kao što sam odbijala da nosim haljine koje mi se nisu sviđale.
Opet se sastajemo kod kuće lepotice. Sedimo na Kosančićevom vencu. On, zagledan u reku piše, precrtava, piše. Po redovima znam da su stihovi. Daje mi sveže pesme. Nosim ih kući, slažem u tajna skrovišta. O njemu ne razmišljam kao o osobi za koju će mi majka spremiti darove za udaju jer nosim burmu, morsku i rečnu. Njegova prisutnost, ljubav ka vodi, miris daljina koji nosi u beloj košulji kao jedra – to mi je dovoljno. Otac i majka ne misle tako. Tajim im, da moj san nije udaja za dobru priliku.
Znam gde stanuje, ali ne idem tamo. Štitim se od skandala koji bi krenuo čaršijom kao oluja, a na meni se slomio kao šamar kristala.

Duboko u njemu nešto se prelama. Počeo je pričati u brzacima rečenica. Nešto nije u redu u njegovoj daljini.
Otišao je… Ostala je duboka povezanost i žal naglog odlaska, bez ijednog papira za tajno skrovište. Ne krivim ga, pokušavao je objasniti brzacima. Čaršija nagađa kud je i kad otišao, koji mu je sledeći grad; možda je neki smutljivac.
I mene ima u nagađanjima. Roditelji su ljuti.

Prošlo je pet meseci. Stiglo mi je pismo u kome je ključ njegove kuće u Savamali sa pečatom España. Živ je! Dobro je, negde zaklonjen senom maslina piše!
Stigla su još dva pisma, onda je sve tišinom obraslo sem čaršijske šume govorkanja. Idem do njegove kuće, ionako sam postala predmet poruge, sramota za roditelje.
Kuću, lepoticu, kraj koje smo se sastajali i kojoj se divio nazvala sam španska kuća. Noću se iskradam, odlazim do njegovih odaja, tamo prepisujem stihove sa zidova, u originalu. Ispod jedne pesme nečitko piše Lorka, Lerka. Ne, ipak je Lorka.Vremenom je trebalo sve da izbledi, ali nije. Kao što meni nije bledelo lice stranca, platno novog, otkrivenog sveta, moja Sava, tako ni čaršijske priče nisu. Njihove boje jačaju, a moji roditelji sve pogrbljeniji idu kaldrmom. Smeju im se i govore ono što ovaj papir ne bi izdržao.

(1937.)
Nastavila sam da živim dahom reka, galebova. Ponekad se ukrcavam na neku lađu i plovim sve do mora. Onda se budim, a san, san se ponavlja. Njegovih pisama nema, ali ga viđam kako prolazi kroz zidove.
Postaje sve teže i teže. Šumska larma je kao larva usađena u moje tkivo. Roditelji mi prenose kroz sve savijenije figure da imam previše mašte, da sam s uma skrenula. Izopštenost iz sredine nije strašna ako je ne prati ruganje, podsmeh, zluradost.

(2007.)
Najzanimljivija mi je priča o devojci koja je oko 1937. godine skrenula s uma – tvrdila je da je viđala kako joj kroz zidove prolazi pesnik Federiko Garsija Lorka. Kao novinar treba da stanem na stranu činjenica. Više verujem „ludoj“ devojci koja se utopila u svojoj Savi. Našla sam ove njene redove u podbulom drvenom kovčegu za putavanja, kraj kontejnera u Savamali. Garderobe u njemu nije bilo tek nagrižen dnevnik „lude“ devojke. Verujem da se družila sa Lorkom, i da je ona kumovala Španskoj kući. Neka me izopšte iz društva novinarstva, ne marim. Kad napišem članak dodaću i priču o čaršiji-ubici. Naklapanjima, bičevima podsmeha ona ju je utopila. Sahranjena je bez crkvenog obreda. Tako sahranjuju one koji dignu ruku na sebe.
Pala je preko litice, godinama spoticana jezičcima čaršijskog drvlja srama. Oni, koji je gurnuše preko, pokopani su po svim crkvenim zakonima i obredima. Zar nije trebalo obrnuto?

23. maj 2013.

Jelena Stojković Mirić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: