REČI SU ME PROGUTALE

Paun nabija glavu u ilovaču
kolibri se najeli pur-pene

zar s njima da učvrstim prozore
da ne čujem pomicanje
giljotine
koliko si stara
utopijo-utvaro-biće-bolje

reči su me progutale

zatvorske decenije u blatu u krvi
ostaviše usek u glavi

čemu
potresi i stopala izujedana srčom do vrata

niko od tebe nije tražio uljuljkivanje

živo si blato
uporno u omalovažavanju puka
u vezivanju udova

udari šoka
po plućima
počupanih krila
u skici budućnosti
ne mogu pokret da naprave

još malo i reke će spremiti korita
i izvori će za njima

nama je
za kofere kasno
pedesete odmahuju umornom rukom
al vrču iskustva nije
napojiće mlade izdanke

plačem kraj ljuljaški
detešce kaže
teto
pričaj nam neku bajku

bajku?

reči su me progutale

ekvator se presavio
od bola u trbuhu

reči su me progutale

*
ne budi me dok sanjam
na nordijskim jezicima
majko

rastu s nama u polarnoj svetlosti
zdravo probuđene paunove oči
u veselom krilu kolibrija čerga

fjordovima nismo zakasnili

Jelena Stojković Mirić

Pesma je izabrana za zbornik Pesem si 2021 (Slovenija).