ISKRIVLJENA OGLEDALA

Pravila. Kakva je razlika između pisanih i nepisanih pravila kad nose isto ime a odreći ga se ne mogu?

Njemu je život krasnopisom ispisivao tragediju. Podsmevao mu se tako i nastavljao da krasno(piše) rugalicu u tragičnim činovima. Zadnji čin nikako da se pojavi, prelomi, a njemu je bilo previše, previše gadnih stranica.

Svako je imao svoju kob i svima se činilo da razume svog druga u očaju. Zavaravali su se utapajući se u laži, obmanjujući sebe i druge.

Nesreće su različite i neshvatljive. Pisano ili nepisano pravilo? Zašto uopšte moraju da postoje?

Sve će on zaboraviti. Zaboraviti da postoji da ga je uopšte bilo i da će ga biti. Zaboraviće one koji su ga voleli, one koji su mu otkidali parče po parče mesa, bez koske. Tada je ličio sebi  na natpis iz mesara – but bez koske i osvrtao se da nema na leđima nalepnicu sa prikačenom cenom.
Da nisam danas na sniženju?

On svima želi pomoći i baš zato vas i čuje dok govorite. Zar ne primećujete koliko ga uznemiravate dok mu pričate svoje jade i objašnjavate uzroke vaše patnje? One se talože u nesagledivoj dubini njegove duše ponornice, a onda se odjednom uskovitlaju tako da ne zna da li to u njemu vi ili on patite, je li to vaš ili njegov očaj.
Jeste li vredni njegove žrtve?
Zašto mu uvek govorite da je najveselije stvorenje koje ste sreli u životu, životu ispred iskrivljenog ogledala? Ne shvatate li da mu je bar na trenutak lakše živeti kad pobegne od svog bola i od sebe? On više ne želi slikati slane akvarele u svom ateljeu. U bilo čijem ateljeu, jer dosta je bilo očaja, tamnog pigmenta, slanog terpentina. Mora da veruje u to i mora potražiti one koji posipaju tamom njegov život.  Zamoliće ih na fin način da to više ne čine i daće im pregršt svetlosti da njom oboje njegovo vreme.

– Zašto on nanosi sebi bol, zašto razmišlja o tome?

A šta je čovek ako razmišlja samo o onom veselom delu stvarnosti i samo o razdraganom ja ili još strašnije, šta je čovek ako ne razmišlja ni o čemu?
Tek onda je ništa. Tad mu jedino preostaje da se pobratimi sa divljim životinjama ako i do njih može takav dosegnuti.

– Čuj, nismo te pitali o provaliji između čoveka i divljih životinja.
A ko u ovom današnjem vremenu odgovara za svoje reči i čuje li uopšte postavljeno pitanje? Ko kome i kada odgovara za svoje postupke?

Znate ono:
– Zašto si to ukrao?
– Nisam, ja sam samo uzeo ono što je trebalo biti moje.
– Zašto lažeš?
– Ne lažem samo prećutkujem istinu.
Ili ono:
– Zdravo! Da ne znaš slučajno koliko je sati?
– Pa, eto dobro sam, živi se nekako.


Svi vi tako dobrodušni, tajnoviti doćićete jednog dana ožalošćenih lica sa pregršt proplakanih suza. Ponećete još rekvizita – rezervne papirne maramice. Svako će izabrati svoju ulogu. Onda ćete ožalošćeni pričati dugo o njemu. Možda ćete se kajati što ste mu nešto zaboravili reći i govorićete sve to zaboravljeno nad njegovom humkom. Kao po nekom ustaljenom ceremonijalu, sećaćete se njegovog osmeha i kose, njegovih očiju i reči što vam ih je nekad uzalud govorio.

Moguće je da se nećete setiti da li vas je nekada izneverio, uvredio i da li vas je  bar ogrebao. Praštaćete mu sve bez obzira na težinu grešaka plašeći se da vam Bog ili pokojnikov nesmireni duh neće oprostiti. Nećete pomisliti ništa loše u strahu da ćete poremetiti ritam tihe muzike paukovog tkanja, ritam koji ubija sadašnjost donoseći ispucale senke prošlosti. Ništa loše jer zbog neverstva senke pomena neće izgoreti do kraja.
A onda ćete ga “slučajno” uporediti sa svećom.  Zanimljivo?
I njega ste gledali kako lagano dogoreva, dok se na kraju nije potpuno ugasio.  Zanimljiva i opasno-ohola igra poređenja.

Kada odete svojim kućama tek tada ćete pričati o njegovim lošim stranama jer ćete misliti da vas tamo štiti svetinja vašeg doma, vaše nepogrešivosti, vašeg božanskog bića. Vi ste ideal svako sebi u svom iskrivljenom ogledalu. Zašto nemate hrabrosti da ga ispravite? Da li će vam ono reći niste najlepši, niste svetci, nepogrešivi, niste.

– Zašto govoriš o nevažnim stvarima? To su besmislice! Pitali smo te jedno, a ti uporno skrećeš sa puta pravog odgovora!

Nemojte nikad reći da je nešto nevažno i besmisleno. Sve je oko nas važno i sve ima svoj smisao. Ceo naš život tkan je od smisla i važnosti i sve je neraskidivo upleteno jedno sa drugim. Važnost misli, pitanja, saznanja, radosti, bola shvatamo odjednom, u  jednom militrenu bez obzira kad nas je nešto od toga pogromilo ili pomilovalo.
Ceo naš život tkan je od smisla i važnosti, davno pre nas i u ovoj sadašnjoj cvilećoj stvarnosti. Ceo nas život tkan je čak i u budućnosti.

Nemojte zaboraviti ni sve one njegove reči nisu besmisleno, puko ubijanje vremena. Hiljadu puta ste mu to  rekli i smejali ste mu se u lice, dok ih je vama bezličnima čitao sa onih njegovih izgužvanih papirića.
Zapisivao je te misli da ih ne zaboravite.
U stvari on ih je više lovio nego zapisivao. Svaku novu pojavu vašeg deformiteta vrednu opomene, čekao je u zasedi sa vernim psima papirom i olovkom. Pse  nije ubijao. To je bio njegov odgovor na sve vaše grimase.

Na kraju, vidim, setili ste se i tih papirića kao skromnu uspomenu na njega.

Znate li da ako ih takvi, nepromenjeni dotaknete uvredićete njega tako bespomoćnog a lepotu njegovih misli zauvek ćete oskrnaviti.
Vi ćete već sutra biti njihov tužilac, kad vam iz svesti iščezne slika pokojnika.
One će iznenađene biti izvedene pred sud.  U  svakoj njegovoj  belešci videćete delić sebe koji vam nikako ne odgovara. Taj deo se ne vidi u iskrivljenom ogledalu a sve van njega za vas je laž i izmišljotina. Njegove beleške vaša su istinska ogledala i baš zato nemate hrabrosti da se sa njima suočite.

Vi ćete već sutra biti njihov tužilac, one će iznenađene biti izvedene pred sud i biće nepošteno a vama poštenje ionako ništa ne znači.
Porota će unapred biti vaša, možda i sudija, ali najgore je što on, njihov branilac, neće biti prisutan. On – pažljivi posmatrač bezličnih ljudi, ljudi ispred krivog  ogledala.
On će za to vreme uzalud pričati malim zaboravljenim stvorenjima o svojim mislima koje je ostavio bezličnim životarcima ispred iskrivljenih ogledala.Jeste li primetili da ste tužili sami sebe i da ste proglasili krivom vašu krivu psihu?

Bio je toliko pametan da vas navede da to uradite,
ali nije uspeo da predvidi
da ćete proglasiti krivom sliku vaše prave duše
i kao takvu,
potpuno pokvarenu
izbaciti iz upotrebe,
prognati iza krivog ogledala,
a onda,

onda sve po starom.

 

 

 

 

Jelena Stojković Mirić

Advertisements

1 komentar (+dodajte svoj?)

  1. Silvija
    feb 05, 2014 @ 11:26:58

    SAMO OKO , CISTIM SRCEM I DUSOM VODJENO, NE MOZE PASTI U KANDZE ISKRIVLJENIH OGLEDALA…

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: