NA OKU TVOG SNA

1.

dan sa kojeg nisu otišli mesečevi prsti

niko ih ne tera niti mogu otići

oni su svetlucav talk
na puti uzdrhtale breze
koja ne sagoreva u vatri osećanja
blaženi lahor postojanja
u lakoći tela koje poprima meru duše

bujaju misli

žestokim namazima reči pokušavaju postati potez
misaone četkice

nalik su tubi boje
koja se ne može istisnuti u svoj svojoj lepoti

ona nije kadra izraziti
svu raskoš
svu glad
sav sjaj

ovo je zapis poljupca na oku tvog sna

 

2.

moja je krv hladna
čujem
kako mi kroz vene kotrljalju kocke ledene

na ivici knjige sedi čovečuljak
s crnim cilindrom na glavi
prekrsti noge
namesti kaput
prevrne stranicu dugmetom
smeje se dok to radi

ne da mi da čitam

premestim ga na drugi deo stola
poslužim vinjakom
vraća se

obučen isto kao pri prvom susretu mesečevih misli

smeje se odrazom mojih usana

moja je krv lednička

jedinstven hemičar
poznaje tajnu kroz koju izgovaram
moja je krv vrela proključala

ponešto se da
jedva
ali da
istisnuti iz tube

ovo je drugi zapis poljupca na oku tvog sna

 

 

 

Jelena Stojković Mirić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: